Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se širom sveta s ciljem podizanja svesti o značaju očuvanja jezika i pisma, koja su ključni deo identiteta, kulture i tradicije svakog naroda. Ovaj dan se obeležava od 1999. godine, kada ga je ustanovio Unesko, a potvrđen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Srbija je 2006. godine pristupila Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima, obavezujući se da štiti sve manjinske jezike koji se koriste na njenoj teritoriji.
Nataša Sekulović, master filolog srpskog jezika i književnosti, ističe da Međunarodni dan maternjeg jezika predstavlja više od formalnosti. Ona naglašava važnost poštovanja i očuvanja srpskog jezika, posebno u rasejanju. Sekulović smatra da je očuvanje jezika ne samo sentimentalna obaveza, već i svesna kulturna strategija. Prva generacija iseljenika oseća tu povezanost instinktivno, dok druga i treća generacija moraju da je razumeju. Prema njenim rečima, narod ne nestaje kada se iseli, već kada prestane da govori svojim jezikom. Dok god se srpska reč čuje, postoji nit koja povezuje ljude, održava koren i osvetljava poreklo.
Sekulović ističe da danas ima najmanje onoliko Srba van granica Srbije koliko i u njoj. Ova činjenica čini da jezik ne bude samo simbol, već i pitanje identiteta i kulturnog kontinuiteta. Druga i treća generacija dece u rasejanju često odrasta u sistemu drugog jezika, dok je srpski jezik često samo dublje zavičajni jezik. Roditelji podstiču decu da brzo savladaju jezik zemlje u kojoj žive, što može dovesti do situacije da srpski nije njihov maternji jezik u lingvističkom smislu, ali ostaje važan deo njihovog identiteta.
Nataša Sekulović takođe najavljuje svoju knjigu „Srbija širom sveta“, koja nije samo autorsko delo, već sadrži priče i radove njenih učenika iz rasejanja koji uče srpski kao zavičajni jezik. Na osnovu ovog rada, planirana je i platforma „Srbija širom sveta“, koja će omogućiti deci iz dijaspore i Srbije da se kontinuirano susreću, uče i neguju srpski jezik, kulturu i tradiciju. Za inspiraciju i razmenu, tu je i Instagram prostor „Zavičajna reč“.
Istraživanja pokazuju da negovanje jezika porodičnog nasleđa doprinosi stabilnijem identitetu i boljoj kognitivnoj fleksibilnosti. Sekulovićeva ističe da njeno profesionalno iskustvo to potvrđuje, naglašavajući da se rad s decom iz dijaspore odvija putem onlajn nastave i tematskih radionica koje povezuju učenike iz različitih zemalja. U tim virtuelnim učionicama, deca iz Evrope, Amerike i Kanade razgovaraju na srpskom jeziku, čitaju i postavljaju suštinska pitanja. Jezik nije prepreka integraciji, već temelj unutrašnje sigurnosti.
Pored toga, zanimljivo je napomenuti da je vampir jedina srpska reč koja je prihvaćena u velikom broju svetskih jezika. Takođe, srpski je jedini evropski jezik koji ima dva pisma, a postoji i više od 7.000 turskih reči u srpskom jeziku. Najduža reč u srpskom jeziku ima 29 slova: antisamoupravnosocijalistički.
U svetlu svih ovih informacija, Međunarodni dan maternjeg jezika postaje prilika da se istakne važnost očuvanja jezika kao dela identiteta naroda, a istovremeno i kao sredstvo povezivanja sa korenima i tradicijom. U svetu koji se brzo menja, čuvanje jezika i kulture postaje ključno za održavanje identiteta i povezanosti sa zajednicom, bez obzira na geografske granice.
