Beograd – Ekonomista Dragan Đuričin je danas ocenio da je suština nacionalne strategije razvoja „Srbija 2030“, koju je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u tome da se država u uslovima globalne krize transformiše u zemlju znanja, napretka i novih mogućnosti. Ova strategija predviđa kapitalna ulaganja do 2030. godine u iznosu od 17 milijardi evra, sa dodatnih 31 milijardom evra do 2035. godine.
Đuričin je istakao da se Srbija nalazi u veoma delikatnom stanju, u periodu koji neki nazivaju multikriza, dok drugi govore o krizi u sistemu ili regresiji. U takvim okolnostima dolazi do ozbiljne polarizacije, i to ne samo na globalnom nivou, već i unutar zemalja i među ljudima. Ova polarizacija, kako je naglasio, uključuje i promene u razmišljanju i stavovima pojedinaca.
On je definisao strategiju kao kontinuirano uvođenje ideje vodilje koja je ključna za donošenje odluka u promenljivim uslovima. Ova strategija ima za cilj da stvori „evolutivnu kompetentnost“ države Srbije, što podrazumeva sposobnost prilagođavanja i razvoja u skladu sa globalnim trendovima i izazovima.
Prema Đuričinu, ključni aspekt ove strategije je usmeravanje na inovacije i obrazovanje, što će omogućiti Srbiji da se pozicionira kao lider u regionu. U svetlu trenutnih globalnih izazova, kao što su klimatske promene, digitalizacija i ekonomske nejednakosti, Srbija mora da preuzme aktivnu ulogu u oblikovanju svoje budućnosti.
On je takođe naglasio značaj saradnje između različitih sektora društva, uključujući vladu, privatni sektor i civilno društvo. Ova saradnja će biti ključna za postizanje ciljeva strategije i obezbeđivanje održivog razvoja. Đuričin je ukazao na to da samo zajedničkim naporima možemo prevazići trenutne izazove i stvoriti uslove za prosperitet.
U okviru strategije „Srbija 2030“, posebna pažnja biće posvećena razvoju infrastrukture, inovativnim tehnologijama i jačanju ljudskih resursa. Očekuje se da će ova ulaganja doprineti povećanju konkurentnosti srpske privrede na međunarodnom nivou. Takođe, planira se i unapređenje obrazovnog sistema kako bi se stvorili kadrovi koji će moći da odgovore na zahteve savremenog tržišta rada.
Đuričin je istakao da je neophodno da Srbija razvija svoje kapacitete u oblasti istraživanja i razvoja, kao i da podstiče preduzetništvo i inovacije. U tom smislu, potrebno je stvoriti povoljno okruženje za startape i mala i srednja preduzeća koja su ključna za ekonomski rast.
On je takođe naglasio važnost održivog razvoja i zaštite životne sredine u okviru strategije. To podrazumeva ne samo ekonomski rast, već i očuvanje prirodnih resursa i unapređenje kvaliteta života građana. U tom smislu, Đuričin je pozvao na veće ulaganje u zelene tehnologije i obnovljive izvore energije.
U zaključku, Đuričin je ocenio da je strategija „Srbija 2030“ ambiciozan plan koji zahteva zajednički rad i predanost svih aktera u društvu. Ukoliko se uspješno implementira, ova strategija može postati temelj za stvaranje održivog i prosperitetnog društva koje će biti otporno na globalne izazove i spremno za budućnost. Srbija ima potencijal da postane lider u regionu, ali to zahteva hrabre odluke i spremnost na promene.
