Predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac izneo je danas svoja zapažanja o nedavnim vojnim savezima koje su formirale Hrvatska, Albanija i tzv. Kosovo. On smatra da ovi potezi nisu motivisani željom za ratom protiv Srbije, već su pre svega rezultat ekonomskih interesa. Štrbac je u razgovoru za Tanjug naglasio da je glavni cilj ovih zemalja prodaja oružja, ističući da je Evropska unija obezbedila značajna sredstva za naoružanje, koja se mere u milijardama evra.
„Sada ih taj savez još više povezuje, obavezuje da budu zajedno. Gledam to pragmatično. Mislim da nisu razmišljali da napadnu Srbiju ili da ratuju sa njom, već da je uvek tu neki ekonomski interes“, rekao je Štrbac. On je naglasio da je Hrvatska već počela da koristi ova sredstva, posebno u razvoju novih firmi za proizvodnju oružja i dronova.
Prema njegovim rečima, u kontekstu sve veće militarizacije u regionu, postavlja se pitanje stvarne prirode ovog vojnog saveza. Štrbac je uveravao da se radi o ekonomskoj strategiji koja može potencijalno dovesti do sukoba, ali ne nužno i do otvorenog rata. „Evropa je izdvojila ili opredelila nekih 800 milijardi evra za oružje, naoružanje. To su ogromne sumu novca“, rekao je on.
Štrbac je takođe istakao da su ovakvi savezi često više orijentisani na profit nego na stvarne vojne strategije, a da takva situacija može dovesti do još većih tenzija u regionu. „Pitanje je koliko su ove zemlje stvarno spremne za rat, ili su ovo više političke igre sa ekonomskim motivima“, dodao je on.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u regionu oseća rastuća tenzija, a mnogi analitičari postavljaju pitanje o budućnosti odnosa između Srbije i njenih suseda. Štrbac je naveo da se Hrvatska već priprema za proizvodnju naprednih vojnih sistema, što može dodatno doprineti destabilizaciji situacije.
Njegova izjava može se smatrati odrazom šireg stava u Srbiji prema vojnim savezima u regionu. Mnogi u Srbiji strahuju od potencijalnih pretnji koje bi ovi vojni savezi mogli da donesu, ali Štrbac naglašava da je važno sagledati širu sliku i razumeti motive iza ovih vojnih alijansi.
Stručnjaci smatraju da je ovakvo razmišljanje važno za analizu trenutnih geopolitičkih kretanja. Ukoliko se ekonomski interesi prevagnu nad vojnim, moguće je da će se tenzije smanjiti i da će se fokus prebaciti na saradnju u razvoju. Ipak, u svetlu trenutnih događaja, teško je predvideti kako će se situacija razvijati.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je situacija u regionu kompleksna i da će biti potrebno dodatno praćenje i analiza kako bi se razumele sve posledice ovih vojnih savezničkih inicijativa. U svakom slučaju, Savo Štrbac pruža zanimljivu perspektivu na događaje koji se odvijaju u regionu i ukazuje na potrebu za oprezom i razumevanjem šireg konteksta.
U zaključku, Štrbacova izjava ukazuje na to da ekonomski interesi mogu biti snažniji motivatori od vojnog sukoba, i da je važno ne zaboraviti na pragmatične aspekte kada se analizira situacija u regionu. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti promene u vojnim i ekonomskim strategijama zemalja u regionu, kao i njihov uticaj na odnose sa Srbijom.
