Beograd – Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Marija Ćosić, izjavila je danas da će suše ove godine morati da se proglase elementarnim nepogodama. Kako je navela, period suša i visokih temperatura zadržaće se do kraja septembra, a najugroženiji delovi Srbije biće istočna i južna Srbija.
Ćosićeva je ukazala na specifične klimatske uslove sa kojima se suočava poljoprivreda. „Kada govorimo o Vojvodini, tamo jesu visoke temperature, ali većinska proizvodnja se odvija na dubokim zemljištima koja dobro akumuliraju i čuvaju vodu. Ta zemljišta imaju rezervoar koji može duže da zadržava vodu“, objasnila je ona. Napomenula je da su problemi prisutni na plićim zemljištima u južnoj i istočnoj Srbiji, gde poljoprivredna proizvodnja trpi velike gubitke.
Prema njenim rečima, gubici u biljnoj proizvodnji mogli bi da pređu 50 procenata, što će dovesti do rasta cena u slučaju smanjene ponude. Ova situacija izaziva zabrinutost među poljoprivrednicima koji se bore sa sušom koja traje već mesecima. Ćosićeva je istakla da je potrebno da se preduzmu hitne mere kako bi se ublažile posledice ovog prirodnog fenomena.
Mnogi poljoprivrednici već su prijavili probleme sa navodnjavanjem, a neki su primorani da smanje obim proizvodnje. Čak i oni koji su koristili sisteme za navodnjavanje suočavaju se sa izazovima, jer su izvori vode često presušili zbog nedostatka padavina. „Voda je ključni faktor u poljoprivredi, a trenutne klimatske prilike ne idu na ruku nijednom proizvođaču“, navela je Ćosićeva.
U razgovoru sa poljoprivrednicima iz ugroženih područja, mnogi su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica na njihove životne standarde. Gubici u proizvodnji, kako oni ističu, ne samo da će uticati na njihove prihode, već i na sposobnost da izdrže svoje porodice. „Ako se ovo nastavi, mnogi od nas će morati da razmisle o drugim poslovima“, rekao je jedan od farmera iz istočne Srbije.
U međuvremenu, nadležni organi u Srbiji prate situaciju i razmatraju mogućnosti za pomoć poljoprivrednicima. Mnogi se nadaju da će vlada u skoroj budućnosti doneti odluke koje će olakšati teret suše. „Treba nam podrška, kako bismo preživeli ovu tešku situaciju“, apelovao je jedan poljoprivrednik.
U svetlu ovih problema, profesorka Ćosić je naglasila potrebu za ulaganjima u infrastrukturu navodnjavanja i istraživanje otpornijih biljnih vrsta koje mogu podneti ovakve uslove. „Moramo se prilagoditi i pronaći rešenja koja će omogućiti poljoprivredi da opstane u ovim promenljivim klimatskim uslovima“, zaključila je ona.
Osim toga, stručnjaci upozoravaju da bi se ovakvi klimatski uslovi mogli ponavljati i u budućnosti, što dodatno naglašava potrebu za dugoročnim strategijama upravljanja resursima. Uzimajući u obzir globalne klimatske promene, poljoprivreda u Srbiji suočava se sa izazovima koji zahtevaju zajednički pristup vlasti, naučnika i samih poljoprivrednika.
Kako bi se ublažile posledice suše, važno je da se razviju efikasni sistemi za navodnjavanje, kao i da se istraže alternativne metode proizvodnje. Mnogi stručnjaci predlažu i edukaciju poljoprivrednika o novim tehnologijama i praksama koje mogu pomoći u borbi sa sušom.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da će suša imati značajan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, a hitne mere su neophodne kako bi se zaštitili poljoprivrednici i osigurala sigurnost hrane. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se situacija razvijati i koje mere će biti preduzete kako bi se ublažile posledice ovog prirodnog fenomena.
