Tokom ovog paklenog leta, Beograd je suočen sa dramatičnim promenama u svom zelenilu. Naime, mnoge krošnje su poprimile žute, smeđe i zlatne nijanse, što se obično dešava tri meseca pre jeseni. Ovi prizori su zabeleženi u raznim delovima grada, uključujući Čuburski park, gde su mlada stabla mestimično osušena, a u okolini se mogu primetiti i ogoljene krošnje. Slična situacija se može primetiti i na Košutnjaku, gde je trava više ličila na dehidriranu savanu nego na bujnu travnatu površinu.
Vrelo leto i ekstremna suša ostavili su vidljiv trag na beogradskom zelenilu. Ove promene nisu samo subjektivna opažanja građana, već su potvrđene i analizama satelitskih snimaka. Istraživačica urbanog prostora, Olga Gomerštat, analizirala je uticaj letnjih vrućina na zelene površine u Beogradu i objavila rezultate u elektronskom časopisu o održivosti New Polis.
Prema njenim saznanjima, vitalnost vegetacije u Beogradu je drastično opala, pri čemu je šteta napredovala rapidno. U samo nekoliko nedelja, zeleni pokrivač se značajno osušio. Prateća mapa jasno ilustruje razmere oštećenja i gubitka zelenila širom prestonice, što je izazvano prvim letnjim talasom u junu, praćenim još jednim sredinom meseca. Čak i izvan ovih toplinskih talasa, temperature u Beogradu su redovno prelazile tropskih 30 stepeni Celzijusa.
Analiza je sprovedena koristeći satelitske snimke sa visine od 705 kilometara, a podaci su prikupljeni putem američke platforme USGS Earth Explorer. Koristeći Normalizovani indeks vegetacije (NDVI), koji odražava zdravlje i gustinu vegetacije, istraživači su izračunali razlike u ovim vrednostima između početka i kraja juna. Prosečan pad zdravlja vegetacije dostigao je čak 0,52, dok je srednja vrednost promene -0,50, što pokazuje da je najmanje polovina svih površina u gradu doživela značajan pad zdravlja.
Jun 2023. godine nije bio samo najtopliji, već i najsušniji jun u Beogradu od 1888. godine. Iako su neki delovi grada, poput navodnjavanih bašti ili površina uz reke, pokazali stabilnost zahvaljujući većem pristupu vodi, drveće i zelene površine bez ovog „luksuza“ su zabeležile očigledne znakove stresa. Ekstremna toplota i suša su najviše uticale na zelenilo u industrijskim zonama i na gradilištima, gde je vegetacija već bila retka i ranjiva.
Zelenilo nas štiti od klimatskih promena, ali je klimatskim promenama i ugroženo
Uvidi iz studije Olge Gomerštat naglašavaju krhkost beogradskog zelenila na ekstremnim vrućinama, ističući neujednačenu otpornost urbanih ekosistema. Osetljive oblasti uključuju javne zelene površine na koje se Beograđani često oslanjaju u potrazi za hladom i utočištem od visokih temperatura. Vegetacija nije samo prirodni resurs, već i kritična infrastruktura koja doprinosi zdravlju i kvalitetu života u gradu.
U svetlu ovih informacija, jasno je da u sve toplijoj i sušnijoj Srbiji, zelene oaze suočavaju se sa brojnim stresorima. Ova situacija čini da gradovi kao Beograd moraju da preduzmu hitne mere kako bi zaštitili svoje zelenilo i obezbedili otpornije urbane ekosisteme. Dok se prirodne promene dešavaju u skladu sa godišnjim ciklusima, sušenje drveća usred leta ukazuje na opasnost i predstavlja odbrambenu reakciju na nepovoljne uslove.
Na kraju, Beograd ne samo da treba da sačuva svoje postojeće zelenilo, već i da stvori nove zelene oaze. Ova analiza služi kao podsetnik da gradovi moraju da vrate živu infrastrukturu u fokus urbanog planiranja. U suprotnom, Beograd će izgubiti bitku sa klimatskim promenama, a posledice će trpeti ne samo priroda, već i svi njegovi stanovnici.
