Još jedna sušna godina napravila je značajnu štetu domaćoj poljoprivredi, a ono što je nekada bila retka pojava sada izgleda kao gotovo pravilo. Prema dostupnim podacima, ovo je deveta sušna godina u 21. veku u našim krajevima, kako piše novosadski „Dnevnik“.
Agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da je šteta u poljoprivrednoj proizvodnji zbog klimatskih promena u proteklih 25 godina dostigla čak sedam milijardi evra. Ova situacija je ozbiljna i zahteva hitne mere kako bi se ublažile posledice suše i zaštitila domaća poljoprivreda.
Jedan od predloga za odgovor Srbije na klimatske promene je izrada državnog strateškog projekta koji bi podrazumevao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže. „U Srbiji imamo kanalsku mrežu dugu 40.000 kilometara, od kojih je 22.000 kilometara deo sistema Dunav-Tisa-Dunav (DTD). Nažalost, ovaj sistem je zapušen i zatrpan vegetacijom, što otežava navodnjavanje“, objašnjava profesorka Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ona naglašava da bi se, ukoliko bi se sistem očistio, moglo navodnjavati pola miliona hektara, umesto trenutnih 75.000 hektara.
Ćosić takođe ističe da Srbija, nasuprot uverenju da je bogata vodama, zapravo nije u toj meri. „Od reka imamo samo Moravu, dok druge reke protiču kroz našu zemlju i ne možemo ih koristiti u onoj meri koja bi nam odgovarala, već se moramo pridržavati međunarodnih propisa“, dodaje ona.
U ovim lošim klimatskim uslovima, spas za poljoprivrednike može biti u dobrom ratarenju, zaoravanju žetvenih ostataka i pravovremenoj, kvalitetnoj obradi zemljišta. Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu smatra da su poljoprivredna zemljišta presušena, što je delom rezultat nedovoljne pažnje na agrotehničke operacije. „Osnovna operacija za očuvanje vlage u oranicama je ljušćenje strnjišta i plitko oranje, što, nažalost, radi zanemarljiv broj poljoprivrednika“, napominje Bekavac.
Profesorka Ćosić predlaže formiranje udruženja korisnika voda u Srbiji, koje bi moglo da pomogne poljoprivrednicima da se bolje organizuju i koriste resurse. „Poljoprivrednici često seju na površinama gde nema uslova za navodnjavanje i ne vode dovoljno računa o sortama i hibridima koje koriste. Zbog klimatskih promena, moraju više pažnje posvetiti biljnim kulturama koje sade i gde ih sade“, objašnjava ona.
Uzimajući u obzir sve navedeno, postoji potreba za edukacijom poljoprivrednika o značaju korišćenja sorti otpornih na sušu i toplu klimu, kao i hibrida sa kraćim fazama sazrevanja. „Ove mere bi mogle pomoći da se izbegnu fenofaze pre nego što stignu klimatske nepogode“, zaključuje Ćosić.
Ova situacija sa sušom ukazuje na hitnu potrebu za strategijama koje će omogućiti održiviji pristup poljoprivredi i zaštitu resursa. Klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov, a prilagođavanje i proaktivni pristupi mogu pomoći u očuvanju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
U svetlu ovih informacija, važno je da svi akteri u poljoprivredi, od države do samih poljoprivrednika, prepoznaju ozbiljnost situacije i rade zajedno kako bi se minimizirali efekti suše i osigurala budućnost domaće poljoprivrede.
