Kao što ste verovatno i sami osetili i nebrojeno puta pričali o tome proteklih dana, paklene vrućine zavladale su područjem Balkana, obarajući ne samo dnevne već i višedecenijske rekorde. Kako pokazuje baza podataka sa sajta Weather and Climate, Sarajevo i Skoplje doživeli su najtopliji junski dan u istoriji.
Živa u termometru u Sarajevu podigla se juče, 26. juna, do rekordnih 38,8 stepeni – što je najviša temperatura izmerena u junu tokom protekle 124 godine. Prethodni mesečni rekord u glavnom gradu Bosne i Hercegovine iznosio je 38,3 stepena. Ova ekstremna toplota nije bila izolovana samo na Sarajevo; u Skoplju je bilo uzavrelih 41,7 stepeni, što predstavlja najvišu junski temperaturu od 1949. godine, za 0,6 stepeni višu u odnosu na prethodni junski maksimum od 41,1 stepeni.
U našoj zemlji, Beograd i Novi Sad takođe su zabeležili izuzetne temperature. Beograđani su doživeli najtopliji 25. i 26. jun od 1920. godine, sa temperaturama od 36,9 i 38,1 stepen, dok se u Novom Sadu merilo 36,9 i 38,7 stepeni. Iako rekordno topli, Beograd i Novi Sad nisu juče zapravo bili najtopliji gradovi u Srbiji – ta neslavna titula pripala je Ćupriji gde je izmerena daleko viša temperatura od čak 40,7 stepeni.
Pored Beograda i Novog Sada, podaci sa sajta Weather and Climate ukazuju da su i Podgorica i Zagreb zabeležili najtoplije 25. i 26. jun, dok je u Ljubljani, sa 35,7 stepeni, pao „samo“ dnevni rekord za 25. jun. Ove ekstremne temperature ukazuju na ozbiljne klimatske promene koje su sve prisutnije u ovom području.
Premda je noćas širom regiona palo nešto kiše i temperature su u blagom padu, ovaj toplotni talas ostavio je dubok trag na balkanske zemlje, uz temperature i do 10 stepeni iznad normale i tropske noći u gradovima. Ove vrućine su izazvale zabrinutost među stanovništvom, a meteorolozi upozoravaju na potencijalne posledice po zdravlje, posebno među starijim osobama i osobama sa hroničnim bolestima.
Iako nas vrućine muče i frustriraju, one zapravo nisu iznenađenje. U svetlu klimatskih promena, naše podneblje zagreva se brže od globalnog proseka, a porast temperature posebno je izražen leti. Ove promene su rezultat kombinacije prirodnih i ljudskih faktora, a bez ambiciozne i hitne akcije, stanje će se samo pogoršavati, prenosi Klima 101. Danas rekordne temperature mogle bi da postanu nova realnost Balkana.
Klimatski stručnjaci ističu da je važno preduzeti mere kako bi se smanjio negativan uticaj klimatskih promena. To uključuje prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i promene u načinu korišćenja resursa. Takođe, potrebne su i strategije za prilagođavanje na nove klimatske uslove, uključujući poboljšanje infrastrukture i javnog zdravlja kako bi se zaštitili najugroženiji delovi populacije.
U međuvremenu, građanima se savetuje da se adekvatno zaštite od vrućina: da piju dovoljno tečnosti, izbegavaju boravak na suncu u najtoplijem delu dana, i nose laganu, prozračnu odeću. Ove jednostavne mere mogu pomoći u smanjenju rizika od toplotnih udaraca i drugih zdravstvenih problema povezanih sa vrućinama.
Na kraju, iako su ovakve vrućine postale deo svakodnevice, važno je da se o njima govori i da se podiže svest o klimatskim promenama. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa izazovima koje nam donosi ovo novo, toplije doba.
