U poslednjih 16 godina, Sunce je postalo sve aktivnije, što bi moglo značajno uticati na svemirsko vreme i tehnologiju na Zemlji, prema najnovijem istraživanju američke svemirske agencije NASA. U studiji koju su sproveli naučnici NASA-e, zabeležena je povećana solarna aktivnost nakon 2008. godine, što predstavlja neočekivani preokret nakon višedecenijskog opadanja, za koje se ranije smatralo da nagoveštava period smanjene aktivnosti Sunca.
Fizičar svemirske plazme u NASA-i, Džejmi Džesinski, istakao je da su svi znaci ukazivali na to da Sunce ulazi u produženu fazu niske aktivnosti. „Bilo je iznenađenje videti da se taj trend preokrenuo. Sunce se polako budi“, rekao je Džesinski, prenosi CBS News.
Istraživači su otkrili da bi porast solarne aktivnosti mogao značiti više solarnih oluja, solarnih baklji i izbacivanja koronalne mase. „Obrasci svemirskog vremena mogu direktno da utiču na rad svemirskih letelica i bezbednost astronauta, ali mogu se osetiti i na Zemlji, jer svemirsko vreme može uticati na električne mreže, GPS sisteme i radio komunikaciju“, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Astrophysical Journal Letters.
Trend opadanja solarne aktivnosti bio je zabeležen od 1980-ih do 2008. godine, kada je NASA utvrdila da je Sunce dostiglo svoju najslabiju tačku u istoriji. Aktivnost Sunca obično varira u 11-godišnjim ciklusima, ali neki obrasci traju i duže. Prema podacima Nacionalne meteorološke službe, Zemlja se trenutno nalazi u 25. solarnom ciklusu koji je započeo 2020. godine, a poslednji ciklus je bio najslabiji u poslednjem veku.
Naučnici su verovali da će Sunce ostati u onome što su nazvali „duboki solarni minimum“ i da će period mirovanja Sunca trajati duže, što bi na kraju dovelo do nove faze rekordno niske aktivnosti. Međutim, kako je Džesinski rekao, „trend smanjenja solarnog vetra prestao je“.
Studija, čiji je koautor Marko Veli iz Laboratorije za mlazni pogon, pratila je sve veće nalete solarne plazme i jača merenja magnetskog polja u celom Sunčevom sistemu, na koja sve utiče Sunce. „Prognoze svemirskog vremena su ključne za podršku svemirskim letelicama i astronautima NASA-ine kampanje Artemis, jer je razumevanje svemirskog okruženja vitalni deo ublažavanja izloženosti astronauta svemirskom zračenju“, saopštila je NASA.
U maju 2024. godine, zvaničnici NASA-e zabeležili su najjaču geomagnetsku oluju u više od 20 godina, a nekoliko solarnih baklji klase X, koje su najjače, poslalo je polarnu svetlost na mnogo niže geografske širine nego obično, čak do Meksika. Aurora borealis prošle godine bila je vidljiva čak i u Srbiji, što je dodatno naglasilo uticaj solarne aktivnosti na našu planetu.
Elektroinženjer Dejvid Valas upozorio je da geomagnetske oluje mogu uticati na funkcionalnost tehnologije u velikim razmerama. „Internet mreže bi mogle da padnu, što bi sprečilo funkcionisanje mnogih sistema“, naglasio je Valas, ističući potrebu za pažnjom kada je reč o uticaju solarne aktivnosti na modernu tehnologiju.
Ovo istraživanje ukazuje na sve veći značaj praćenja solarne aktivnosti i njenih efekata na Zemlju i tehnologiju. U svetlu novih saznanja, NASA i drugi naučni instituti nastavljaju da razvijaju strategije i alatke koje će pomoći u predviđanju i upravljanju potencijalnim rizicima povezanima sa promenama u solarnom ciklusu.
Kako se Sunce budi iz svog perioda mirovanja, svet mora biti spreman na moguće izazove koje solarne oluje mogu doneti, posebno u svetu zavisnom od tehnologije.
