U poslednjih nekoliko meseci, Bliski Istok je postao epicentar globalnih tenzija, naročito usled sukoba između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Ova situacija se dodatno komplikuje, jer se čini da bi se kriza mogla proširiti na region Istočnog Mediterana i Egejskog mora. Analitičari i stručnjaci upozoravaju na rastuću napetost između Izraela i Turske, koja je eskalirala nakon što je Turska, pod vođstvom Ahmeda El Šare, pojačala svoj uticaj u Siriji.
Izrael je našao saveznike u Grčkoj i Kipru, što je dovelo do formiranja vojnog i političkog saveza protiv Turske. Ovaj savez, stvoren krajem 2025. godine, može imati dugoročne posledice na međunarodne odnose u regionu, posebno nakon što se kriza sa Iranom smiri. Postavlja se pitanje da li će se sukobi u Mediteranu i kriza sa Iranom odvijati paralelno, što bi moglo dodatno udaljiti Tursku od Sjedinjenih Država i NATO-a, s obzirom na to da Vašington kontinuirano podržava Izrael.
Prema informacijama iz inostranih medija, turska vlada, predvođena strankom pravde i razvoja (AKP), priprema zakon koji će definisati tursku pomorsku doktrinu „Plave domovine“. Ovaj dokument ima za cilj da obezbedi prava Turske u Egejskom, Crnom i Sredozemnom moru. Zakon će biti predstavljen turskom Parlamentu krajem maja ili početkom juna 2026. godine, a njegovo usvajanje će objediniti sve prethodne zakonske propise vezane za morska prava.
Turski zakonodavci navode da je cilj donošenja ovog zakona zaštita suverenih prava Turske u njenim pomorskim zonama. Na osnovu novog zakona, granice turske ekskluzivne ekonomske zone u Egejskom moru biće određene na šest milja, dok će u Crnom moru i Mediteranu ta granica iznositi 12 nautičkih milja.
Istorijski gledano, Turska i Grčka su se već suočavale sa brojnim sporovima vezanim za teritorijalne vode u Egejskom moru. Pre rata na Kipru 1974. godine, došlo je do sličnog sukoba oko ovih voda. Godina 1982. donela je novu eskalaciju sukoba kada je usvojena Konvencija UN o pravu mora, što je dovelo do tvrdnji Grčke da ima pravo da proširi svoje teritorijalne vode. Ovaj spor je dodatno pojačan krizi koja je nastala 1995. godine, kada je Turska zapretila ratom u slučaju širenja grčkih teritorijalnih voda.
Godine 2019. Turska je potpisala sporazum o razgraničenju sa Libijom koji je ignorisao prava Grčke, što je izazvalo oštre reakcije iz Atine. U 2023. godini, Grčka je pokazala nameru da proširi svoje teritorijalne vode na 12 nautičkih milja, što je dodatno pogoršalo odnose sa Turskom.
Napetosti su dodatno eskalirale kada je turska vlada najavila mogućnost eksploatacije nafte u područjima koja Grčka smatra svojim, što je izazvalo proteste iz Atine. U ovom kontekstu, savetnici turskog predsednika Erdogana su uputili pretnje Grčkoj, Izraelu i Kipru, najavljujući da će u slučaju daljih tenzija Turska „osloboditi“ ova područja.
Ove pretnje su dodatno pojačane vojnim vežbama i mobilizacijom trupa u blizini Egejskog mora i Zapadne Trakije, što ukazuje na ozbiljnost situacije. U ovom trenutku, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, s obzirom na to da bi sukobi u ovom regionu mogli imati dalekosežne posledice po globalnu stabilnost. Tenzije između Turske, Grčke i Izraela, u kombinaciji sa širim konfliktima na Bliskom Istoku, predstavljaju izazov za diplomatske napore i sigurnost u regionu.
