Na suđenju zaposlenima u zatvoru „Padinska Skela“, čuvarima Slađanu Kovačeviću, Dušanu Komazecu, Stefanu Pavloviću, Zoranu Krstiću i doktorki Vesni Sredojević, koje se vodi zbog nesavesnog rada u službi, prikazan je snimak na kojem se vidi preminuli prekršajni zatvorenik Stanimir Brajković, kako jedva hoda. Ovaj snimak je postao ključni dokaz u postupku koji se vodi nakon što je Brajković preminuo, a tužilaštvo tvrdi da su upravo postupci optuženih doveli do njegove smrti.
Na suđenju je svedok, čuvar Nebojša Sibinčić, koji je radio u bloku gde je bio Brajković, izjavio da je zatvorenik 1. februara, četiri dana pre smrti, vođen kod lekara zbog lošeg zdravstvenog stanja. Na snimku, koji je prikazan tokom suđenja, zabeleženo je vreme od 12:05 časova, čime je sudija naložio da se svedok ponovo izjasni o situaciji. Na snimku se može videti kako Stanimir vuče noge, teško hoda i povremeno se oslanja na ruku druge osobe koja ga drži.
Svedok Sibinčić je bio zbunjen u vezi sa vremenom zabeleženim na snimku, ističući da nije jasno zašto je navedeno da je snimak napravljen u podne, kada je on uveravao da su Brajkovića vodili lekaru ujutro. Takođe, svedok je ukazao na to da je jedan od zatvorenika nosio tečnost koju je doktorka dala Brajkoviću da pije, što dodatno komplikuje situaciju oko tačnosti snimka.
Prema rečima svedoka, kada je medicinski tehničar Miroslav Stojanović došao, zatvorenici su spustili Brajkovića koji je bio u krevetu. Nakon što je popio tečnost, Brajković je rekao da mu je bolje, a svedok je napomenuo da je nakon sat vremena demonstrirao poboljšanje, čak i skakao po sobi. Međutim, situacija se naglo promenila jer je između 11 i 12 časova jedan od cimera javio da je Brajković pao.
Sibinčić je dalje izneo da je pregledao Brajkovića i primetio površinsku ogrebotinu u predelu bubrega. U tom trenutku, pozvao je nadzornika Slađana Kovačevića i zdravstvenu službu. Doktorka Vesna Sredojević je stigla da pregleda Brajkovića, ali je svedok naveo da je ona rekla da je zatvorenik već primio odgovarajuću terapiju za pritisak i da će mu biti potrebno vreme da deluje.
Prema svedočenju, Brajković je bio komunikativan, ali je imao problema sa govorom. Ujutro nije mogao da govori, ali je popodne bio u stanju da razgovara. Tokom deljenja ručka, ležao je, ali je oko 15 časova bio u boljem stanju i sedeo je za stolom. Na kraju smene, kada je čuvar predao smenu, Brajković je ustao na brojanju, što je dodatno zbunilo svedoka.
Kada je svedok upitan da li je siguran da je doktorka Sredojević bila u Brajkovićevoj ćeliji, njegovi odgovori su bili neodređeni. Prvo je tvrdio da je bila, a zatim je rekao da nije siguran. Doktorka Sredojević, s druge strane, izjavila je da nije ulazila u sobu 14, gde je bio Brajković, niti ga je videla, a da je o njegovim povredama obaveštena od čuvara Pavlovića 3. februara, dan nakon što je Brajković preminuo.
Ova situacija baca senku na rad zatvora „Padinska Skela“ i izaziva ozbiljna pitanja o kvalitetu zdravstvene zaštite i brige o zatvorenicima. Suđenje se nastavlja, a očekuje se da će svedoci i dokazi dodatno rasvetliti okolnosti koje su dovele do tragične smrti Stanimira Brajkovića. Ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice ne samo za optužene, već i za ceo sistem zatvorske zdravstvene zaštite u Srbiji.
