Viši sud u Beogradu je danas odlučio da u parničnom postupku po tužbi dečaka A. B., koji je ranjen u nogu tokom masakra 3. maja 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, pogleda snimak iz streljane. Na ovom snimku, koji je predložen kao dokaz od strane advokata Marine Ivelje, Kosta, dečak koji je počinio zločin, uči kako da puca. Ovaj predlog je izazvao raspravu među advokatima obe strane.
Advokat Ivelja, koja zastupa Kostićeve roditelje, objasnila je da je Kosta imao prvi kontakt sa vatrenim oružjem pod nadzorom profesionalca, predsednika streljačkog kluba „Partizan“. Ona je istakla da je obuka koju mu je pružio instruktor omogućila Kosti da se oseća kao da je pucanje dozvoljeno i uobičajeno, što može sugerisati da su roditelji na neki način doprineli njegovom ponašanju. „Ovaj dokaz predlažem na okolnost da li su roditelji Kosti usadili rđave navike, jer su ga vodili u streljanu“, rekla je Ivelja, naglašavajući odgovornost roditelja u ovom slučaju.
S druge strane, advokat ranjenog dečaka, Stefan Radivojević, usprotivio se snimku kao dokazu, smatrajući ga suvišnim. On je istakao da instruktor nije mogao da preda vatreno oružje detetu bez saglasnosti oca, što bi značilo da su roditelji imali ulogu u ovoj situaciji. Sudija je odlučila da će snimak biti prikazan na sledećem ročištu u novembru, nakon čega će biti doneta pisana presuda.
Takođe, sud je prihvatio da izvrši uvid u veštačenje Koste koje se bavilo njegovim rasuđivanjem, kao i u iskaze njegovih roditelja iz krivičnog postupka. Obe strane su se složile oko ovog pitanja, smatrajući da je važno razumeti sve okolnosti koje su dovele do tragedije.
Međutim, predlozi tuženih da se izvrši uvid u iskaze svedoka iz škole, kao i da se pribavi izveštaj o Kosti sa Klinike za neurologiju i psihijatriju, odbijeni su. Ivelja je obrazložila da je važno ispitati svedoke kako bi se utvrdilo kakav je odnos Kosti imao sa svojim roditeljima i da li su im bili posvećeni. Na to je Radivojević odgovorio da su ti svedoci suvišni, jer škola i država nisu tuženi, pa nemaju saznanja o vaspitanju koje se dešava unutar porodice. Takođe je smatrao da je izveštaj sa klinike nepotreban, jer je već bilo sprovedeno veštačenje koje je dovoljno za utvrđivanje činjenica.
Na sudu su takođe dostavljeni ortopedsko i neuropsihijatrijsko veštačenje dečaka A. B., na koje nijedna strana nije imala primedbe. Ova veštačenja mogla bi biti ključna u donošenju konačne presude u ovom veoma složenom i emotivnom slučaju, koji je ostavio dubok trag u društvu i otvorio pitanja o odgovornosti roditelja, obrazovnog sistema i društva u celini.
Ovaj slučaj nastavlja da izaziva veliku pažnju javnosti, a očekuje se da će naredna ročišta doneti dodatne informacije koje će pomoći u razumevanju svih aspekata ovog tragičnog događaja. U međuvremenu, porodice obe strane nastavljaju da se bore za pravdu, a sud će imati težak zadatak da donese presudu koja će odražavati sve složenosti koje su se pojavile tokom ovog postupka.
