LONDON – Solarni paneli u svemiru mogli bi da pokriju 80 odsto potreba Evrope za obnovljivom energijom do 2050. godine, pokazala je najnovija studija. Ovo otkriće dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa sve većim izazovima u oblasti energetske održivosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida.
Istraživači su, koristeći kompjuterski model, utvrdili da bi sistem solarnih panela koji je dizajnirala američka svemirska agencija NASA mogao da smanji troškove ukupnog energetskog sistema Evrope za čak 15 odsto, dok bi istovremeno smanjio upotrebu baterija za više od dve trećine, prenosi Gardijan. Ova studija predstavlja značajan korak napred u razumevanju potencijala solarne energije u svemiru i njenog uticaja na evropsku energetsku mrežu.
Studija, koju su predvodili istraživači sa Kraljevskog koledža u Londonu, prva je koja se bavi procenom uticaja solarne energije u svemiru na Evropu. Prethodne studije su se većinom fokusirale na korišćenje solarne energije na Zemlji, dok je ova istraživanja usmerena na mogućnosti koje pruža proizvodnja energije iz svemira, gde sunčeva svetlost može biti iskorišćena bez atmosferskih smetnji.
Jedna od ključnih prednosti solarnih panela u svemiru je njihova sposobnost da proizvode energiju 24 časa dnevno. Na Zemlji, proizvodnja solarne energije zavisi od vremenskih uslova i doba dana, dok svemirski paneli mogu da generišu energiju bez prekida. Istraživači su izračunali da bi sateliti sa solarnim panelima mogli da snabdevaju Evropu energijom koja bi značajno smanjila zavisnost od fosilnih goriva.
Dodatno, korišćenje solarnih panela u svemiru može doprineti smanjenju troškova za skladištenje energije. U trenutnom sistemu, energija koja se proizvodi u vreme kada je potražnja niska mora se skladištiti u baterijama za kasniju upotrebu, što može biti skupo i neefikasno. Smanjenje potrebe za baterijama za više od dve trećine predstavlja značajnu uštedu i može omogućiti brži prelazak na obnovljive izvore energije.
Istraživači takođe ističu da bi implementacija ovakvog sistema zahtevala značajna ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu. Međutim, dugoročne koristi, uključujući smanjenje emisije ugljen-dioksida i troškova energije, mogu prevazići ove inicijalne troškove. S obzirom na to da se Evropa suočava sa ciljevima smanjenja emisije CO2, ovakva rešenja postaju sve važnija.
U okviru studije, istraživači su takođe razmotrili potencijalne izazove u vezi sa lansiranjem i održavanjem solarnih panela u svemiru. Dok tehnologija napreduje, troškovi lansiranja satelita se smanjuju, ali i dalje ostaje pitanje kako obezbediti dugotrajno funkcionisanje ovih sistema, kao i kako osigurati da solarna energija bude dostupna široj javnosti.
Osim toga, postoji i pitanje međunarodnih regulativa i saradnje. Proizvodnja i distribucija energije iz svemira zahtevaće saradnju između različitih zemalja i organizacija. Kako bi ovakav sistem bio uspešan, neophodno je razviti globalni okvir koji će omogućiti efikasnu i pravednu upotrebu svemirske energije.
U svetlu ovih saznanja, evropski donosioci odluka mogli bi da razmotre podršku istraživanju i razvoju tehnologija za solarne panele u svemiru. Ova studija može poslužiti kao osnova za buduće inicijative koje će usmeriti Evropu ka održivijoj energetskoj budućnosti.
Na kraju, dok se svet suočava sa klimatskim promenama i potrebom za održivim izvorima energije, korišćenje solarnih panela u svemiru može predstavljati inovativno rešenje koje će pomoći u postizanju ciljeva smanjenja emisije i prelasku na čistu energiju. Ova studija otvara vrata novim mogućnostima u oblasti obnovljivih izvora energije i može značajno doprineti energetskoj sigurnosti Evrope.
