Ljudi doživljavaju dve nagle faze ubrzanja starenja, otkrilo je istraživanje objavljeno u časopisu „Nature Aging“. Prema toj studiji, prvi „skok“ se javlja u proseku oko 44. godine života, a drugi oko 60. godine, preneo je danas portal „Science Alert“.
Istraživači sa Univerziteta Stanford pratili su 108 odraslih, uzimajući uzorke krvi, kože i mikrobioma sa više od 135.000 bioloških karakteristika, tokom nekoliko godina. Ova studija je obuhvatila širok spektar bioloških markera koji su omogućili dublje razumevanje procesa starenja.
Analiza je pokazala da oko 81 odsto proučavanih molekula doživljava nagle promene u dve faze, koje uključuju metabolizam lipida i ugljenih hidrata, kardiovaskularno zdravlje, funkciju kože i mišića, imunološki sistem i bubrege. Ove promene su značajne jer mogu uticati na opšte zdravlje i kvalitet života pojedinaca.
Prvi skok sredinom četrdesetih godina obuhvata promene kod muškaraca i žena, uključujući žene koje prolaze kroz perimenopauzu, dok drugi u šezdesetim godinama pokreće dodatne molekularne promene. Ove promene su često povezane sa povećanim rizikom od raznih hroničnih bolesti, što dodatno naglašava važnost ranog prepoznavanja i upravljanja zdravljem tokom ovih ključnih perioda.
Autori studije napominju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razjasnili faktori koji izazivaju ove nagle promene i kako bi se bolje razumela biologija starenja. U tom smislu, istraživanje može otvoriti vrata novim terapijama i strategijama za usporavanje procesa starenja i poboljšanje životnog standarda starijih osoba.
Osim što je istraživanje otkrilo nove aspekte starenja, takođe postavlja pitanja o tome kako bi društvo moglo bolje da se prilagodi starenju populacije. S obzirom na to da se očekuje da će broj starijih osoba u svetu rasti, važno je razumeti biološke promene koje se dešavaju u ovom periodu života.
U ovom kontekstu, istraživači sugerišu da bi prevencija i ranije intervencije mogle biti ključne za očuvanje zdravlja i blagostanja tokom starenja. Razumevanje ovih faza može pomoći u razvoju ciljanih programa i terapija koje bi mogle da smanje rizik od bolesti i poboljšaju kvalitet života starijih osoba.
Takođe, važno je napomenuti da istraživanje nije samo značajno za naučnu zajednicu, već i za širu javnost. Povećanjem svesti o procesima starenja, pojedinci mogu biti bolje informisani o tome kako da se pripreme za promene koje dolaze sa godinama. Ovo može uključivati promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i redovnim medicinskim pregledima, što može pomoći u očuvanju zdravlja.
U zaključku, istraživanje koje su proveli naučnici sa Univerziteta Stanford otkrilo je važne informacije o fazama starenja, čime je otvorilo nove mogućnosti za istraživanje i razvoj strategija za očuvanje zdravlja. Kako se svet suočava s izazovima starenja populacije, razumevanje ovih bioloških promena postaje ključno za unapređenje zdravstvenih sistema i životnog standarda starijih osoba. U budućnosti, očekuje se da će dodatna istraživanja doprineti razvoju efikasnijih metoda za upravljanje procesom starenja i poboljšanje kvaliteta života.
