Opozicija u Srbiji se suočava sa teškim odlukama pred predstojeće izbore, posebno u svetlu zahteva studenata za vanrednim izborima. Studenti, koji su organizovali proteste zbog različitih problema, zahtevaju da se izbori održe pod uslovima koji bi im omogućili da ostvare svoje ciljeve. U ovom kontekstu, opozicija razmatra mogućnost podrške studentskoj izbornoj listi bez formalnog učešća, što je izazvalo podeljene reakcije.
Lider Nove DSS Miloš Jovanović je oštro kritikovao ovu ideju, nazvavši je „političkim samoubistvom“ i poricanjem postojanja stranaka. Jovanović smatra da bi podržavanje studentske liste značilo negiranje borbe koju stranke vode i da to ne bi bilo u njihovom interesu. Njegova izjava ukazuje na strah od gubitka identiteta i političke relevantnosti u trenutku kada opozicija već prolazi kroz teške izazove.
Politički analitičar Aleksandar Ivković je istakao da bi opozicija, ako se odluči na kandidaturu mimo studentske liste, mogla biti okrivljena za razjedinjenost i slabiji izborni rezultat. On naglašava da bi maksimalni izborni rezultat mogao biti postignut jedinstvenom listom koja bi uključila i studente i opoziciju. U suprotnom, opozicija bi mogla da ponese političku stigmu kvaritelja jedinstva, što bi bilo posebno štetno za njihovu poziciju.
Ivković takođe ukazuje na to da bi ostajanje van parlamenta i odbijanje kandidature moglo dodatno otežati situaciju opozicije. Bez sredstava iz budžeta, političke stranke bi se suočile s izazovima u razvoju infrastrukture i održavanju svojih aktivnosti. Iako opozicija već ima iskustvo iz perioda između 2020. i 2022. godine kada je bojkotovala izbore, povratak na taj put bi mogao biti rizičan.
S druge strane, Jovanović je ponovio stav da njegovoj stranci nije prihvatljiva nikakva podrška drugoj listi osim svoje. On je izrazio uverenje da stranka još uvek može doprineti Srbiji i da neće podržati bilo koju listu koja nije njihova. U kontekstu studentskih zahteva, Jovanović je rekao da podržava studente, ali je kritikovao ideju o vanrednim izborima pod trenutnim uslovima, smatrajući je nedovoljno promišljenom.
U međuvremenu, studenti su tražili da se izborna lista formira sa ljudima kojima veruju da će ispuniti njihove zahteve, naglašavajući da na toj listi neće biti članova opozicionih stranaka. Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, je pozvan da bude deo te liste, iako nije potvrdio svoju kandidaturu, već je istakao da bi to doživeo kao čast.
Ipak, analitičari poput Ivkovića smatraju da studenti nisu zatvorili vrata saradnji s opozicijom. Postoji mogućnost da se na listi kandiduju članovi opozicije koji nisu stranački funkcioneri, čime bi se omogućila saradnja bez direktnog političkog angažovanja opozicionih stranaka. Ovakav pristup bi mogao omogućiti strankama da ostanu u parlamentu, a da pritom ne izgube svoj identitet.
Despot Kovačević, još jedan politički analitičar, naglašava da opozicija mora imati aktivnu ulogu u izbornom procesu. Kako je rekao, studenti su učinili mnogo u mobilizaciji i buđenju svesti, ali ne mogu sami da postignu promene. Opozicija, kao sastavni deo demokratskog procesa, treba da se uključi i pruži podršku studentima u njihovim zahtevima i borbi za promene.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da se opozicija nalazi pred ključnim odlukama koje će odrediti njen put u budućnosti. Da li će podržati studentsku listu ili se odlučiti za samostalnu kandidaturu, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno: trenutna situacija zahteva pažljivo razmatranje i strategiju koja će omogućiti opoziciji da ostane relevantna u političkom životu Srbije.
