Pitanje rudarstva u Srbiji je dobilo veću pažnju javnosti zbog projekta Jadar. Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa građanima u Ljuboviji o tom projektu, istovremeno pominjući pitanje rudne rente koju plaćaju kompanije koje eksploatišu mineralne sirovine. Vučić je najavio mogućnost povećanja rudne rente, ali istaknuo da će to biti složen proces, te da je već pokušao podići rudnu rentu u prošlosti.
Predrag Mijatović, generalni sekretar saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije (SIRGS), smatra da bi trebalo preispitati visinu rudne rente za različite vrste mineralnih sirovina, i ističe da postoji metodologija za pravilno određivanje te rente. On naglašava da su rudničke kompanije u Srbiji već istražile zakone zemlje, uključujući rudnu rentu, prilikom odlučivanja o investiranju u istraživanje i eksploataciju minerala.
Rudnici metala u Srbiji uglavnom su u vlasništvu stranih kompanija, dok je naftna industrija većim delom u vlasništvu Gasproma. Mijatović ističe da promena visine rudne rente može imati šire posledice na poslovanje kompanija i državni budžet, te da odluka o tome ne može biti doneta preko noći bez temeljne analize.
Po Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, visina rudne rente u Srbiji varira od tri do sedam procenata, u zavisnosti od vrste mineralne sirovine. Ministarstvo rudarstva i energetike tvrdi da rudna renta za metalične sirovine nije niska u poređenju sa drugim zemljama, te da se Srbija može pohvaliti visokim nivoom te naknade.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je potvrdila da je rudna renta u Srbiji među višima u svetu, što zemlju stavlja u isti rang sa razvijenim rudarskim zemljama. Svaka promena ove naknade zahteva pažljivo razmatranje kako bi se utvrdile prave vrednosti i izbegle neželjene posledice.
