Direktor Sektora za izgradnju u Koridorima Srbije, Aleksandar Senić, razvio je inovativni model koji se koristi za identifikaciju i prevenciju rizika tokom izgradnje i modernizacije saobraćajne infrastrukture. Ovaj alat je uspešno testiran na šest projekata, svi su završeni u predviđenim rokovima i bez prekoračenja budžeta. Senior je naglasio da je osnovni cilj ovog modela da se spreče buduća kašnjenja i povećanja troškova na infrastrukturnim projektima.
Prema rečima Senića, istraživanje je identifikovalo 56 različitih rizika koji mogu dovesti do problema na projektima. Većina tih problema proizilazi iz nepredviđenih terenskih uslova, nedostataka u projektnoj dokumentaciji i nerealno kratkih rokova za završetak radova. „Cilj je bio razviti sistem koji može prepoznati te rizike unapred, pre nego što dođe do potpisivanja ugovora“, istakao je Senić.
Tokom poslednjih 15 godina, Srbija je investirala milijarde evra u izgradnju i modernizaciju saobraćajne infrastrukture, ali su mnogi projekti pratili problemi sa produženjem rokova i povećanjem ugovornih cena. „Javnost je često bila svedok pomeranja rokova i odlaganja otvaranja deonica, dok su troškovi neprekidno rasli“, dodao je Senić. Uzroci su bili raznovrsni, uključujući nepredviđene terenske i geološke uslove, nedostatke u projektima i nezavršenu eksproprijaciju.
Model koji je razvijen koristi mašinsko učenje i logičke algoritme, zasnovan na analizi 28 realizovanih projekata na Koridoru 10 i više od 1.250 zabeleženih štetnih događaja. U njegovom razvoju učestvovali su stručnjaci iz različitih oblasti, uključujući građevinarstvo, saobraćaj, ekonomiju i pravo. „Kada se rizici kvantifikuju, odluke više ne zavise samo od iskustva inženjera, već i od egzaktnih podataka“, objasnio je Senić.
U okviru svoje doktorske disertacije, Senić je verifikovao listu rizika i mera prevencije za smanjenje verovatnoće pojave štetnih događaja. Razvijena je lista od 25 parametara koja na adekvatan tehnički način opisuje svaki projekat ponaosob. Ti parametri su, zatim, korišćenjem naučnih metoda, pretvoreni u tri koeficijenta kompleksnosti, na osnovu kojih se mogu predvideti rizici na budućim projektima.
Model je uspešno primenjen na šest infrastrukturnih projekata, među kojima su petlja Sopot kod Pirota, rehabilitacija autoputa Horgoš – Novi Sad, izgradnja poluprofila autoputa Niš – Merošina, petlja Malča kod Niša, Regionalni centar Niš i petlja Batajnica. Svi ovi projekti su završeni u ugovorenom roku i bez povećanja ugovorene cene, što potvrđuje da naučno zasnovan pristup može eliminisati probleme sa rokovima i troškovima.
Senić je naglasio da je osnovni cilj istraživanja integracija teorijskih znanja i prakse kako bi se efikasno upravljalo rizicima. „Upotrebna vrednost ovog hibridnog modela je jasna – Srbija više nikada ne bi trebala da se suočava sa probijanjima rokova i povećanjem troškova na infrastrukturnim projektima. Ovaj sistem omogućava da rizike prepoznamo u ranim fazama realizacije i njima upravljamo na vreme“, zaključio je Senić.
