Većina korisnika smatra da je njihov pametni telefon „neaktivan“ kada je ekran ugašen i uređaj se puni tokom noći. Ipak, stručnjaci za digitalnu bezbjednost upozoravaju da pametni telefoni i dalje razmjenjuju podatke u pozadini, često bez znanja korisnika. Ova tiha aktivnost može značajno uticati na privatnost, naročito ako se ne kontroliče sistemska i aplikacijska podešavanja.
Kada se telefon puni, mnogi korisnici pretpostavljaju da je uređaj isključen iz digitalnog sveta. Međutim, procesi u pozadini ne prestaju. Aplikacije koje su instalirane na telefonu i dalje mogu pristupiti internetu, slati i primati podatke, čak i kada je ekran ugašen. Ova situacija stvara potencijalne rizike po privatnost, jer korisnici često nisu svesni koliko podataka se razmenjuje.
Stručnjaci ističu da mnoge aplikacije imaju dozvole za pristup internetu čak i kada nisu aktivne. Na primer, aplikacije za društvene mreže, e-poštu i različite servise za razmenu poruka često su u stanju da preuzimaju obaveštenja ili ažuriranja u pozadini. Ove aktivnosti mogu uključivati prikupljanje podataka o lokaciji, preferencijama korisnika, pa čak i podacima o korišćenju aplikacija.
Jedan od ključnih problema je što korisnici često ne obraćaju pažnju na dozvole koje dodeljuju aplikacijama prilikom instalacije. Mnoge aplikacije traže široke dozvole koje mogu uključivati pristup kontaktima, fotografijama i drugim ličnim podacima. Kada korisnici daju ovakve dozvole, omogućavaju aplikacijama da funkcionišu bez njihovog nadzora, što može dovesti do neželjenog deljenja informacija.
Osim toga, treba napomenuti da su pametni telefoni često povezani sa raznim servisima, poput cloud skladišta i sinhronizacije podataka. Ovi servisi također mogu slati i primati podatke dok je telefon na punjaču. Na primer, ako je uključena opcija automatske sinhronizacije, podaci će se preuzimati ili slati čak i kada korisnik nije aktivno uključen u korišćenje telefona.
Kako bi se smanjili rizici po privatnost, stručnjaci preporučuju korisnicima da redovno proveravaju podešavanja svojih telefona i aplikacija. Preporučuje se isključivanje automatske sinhronizacije kada nije potrebna, kao i pažljivo upravljanje dozvolama koje se dodeljuju aplikacijama. Korisnici bi trebali da budu svesni koje aplikacije imaju pristup njihovim podacima i kako ih koriste.
Takođe, stručnjaci sugerišu korišćenje VPN (virtuelne privatne mreže) prilikom povezivanja na javne Wi-Fi mreže, jer to može dodatno zaštititi podatke koji se razmenjuju između uređaja i interneta. VPN šifruje podatke, čime se otežava pristup trećim stranama.
U svetlu ovih informacija, korisnici bi trebali biti proaktivni u zaštiti svoje privatnosti. Svaki put kada instaliraju novu aplikaciju, važno je pažljivo pročitati sve zahteve za dozvolama i preispitati da li su potrebni. Na taj način, korisnici mogu bolje kontrolisati šta se dešava sa njihovim podacima dok su njihovi telefoni „neaktivni“.
U zaključku, iako se može činiti da je pametni telefon neaktivan kada je ekran ugašen i uređaj se puni, stvarnost je drugačija. Razumevanje kako aplikacije funkcionišu u pozadini i koje podatke razmenjuju može pomoći korisnicima da zaštite svoju privatnost i smanje rizik od neovlašćenog pristupa njihovim informacijama. U svetu digitalne povezanosti, svaka akcija se računa, pa je važno ostati informisan i oprezan.
