U proteklim danima, pojedine menjačnice u Srbiji prodavale su evro po ceni od 120 dinara, što je izazvalo zabrinutost građana i ponovo otvorilo pitanje stabilnosti deviznog kursa. Prema rečima stručnjaka, međutim, nema razloga za paniku.
Iako su veća tražnja i strah od međunarodnih sankcija navedeni kao uzroci rasta prodajnog kursa, Narodna banka Srbije je obavestila javnost da deviza ima dovoljno. Profesor Beogradske bankarske akademije, Ismail Musabegović, objašnjava da menjačnice formiraju kurs u okviru jasno definisanih ograničenja. Prema važećem propisu, dozvoljeno je odstupanje od 1,25% od srednjeg kursa Narodne banke Srbije, uz dodatnu proviziju do 1%. Kada se to sabere, trenutna cena od 120 dinara i dalje ostaje u zakonskim okvirima.
Musabegović ističe da veliki broj menjačnica u zemlji znači i veliku razliku u politikama cena. „Ako vam kurs ne odgovara, uvek možete potražiti povoljniji,“ naglašava profesor. S druge strane, banke nisu ograničene ovim propisima i same formiraju svoj kurs, što obično rezultira nepovoljnijim uslovima za potrošače.
Građane je najviše zabrinulo da li će skok prodajnog kursa uticati na mesečne rate kredita. Musabegović objašnjava da menjački kurs nema nikakav uticaj na kredite, već je jedino bitan srednji kurs NBS i euribor. „Tu nema razloga za bojazan,“ naglašava profesor.
U javnosti se takođe pojavila tema potencijalnog „paralelnog tržišta“ deviza, ali stručnjaci smatraju da je to nerealno. „Sa deviznim rezervama od oko 29 milijardi evra, nemoguće je da se formira bilo kakvo crno tržište,“ objašnjava Musabegović. On dodaje da iako oscilacije postoje, one su male, a panika je najveći faktor koji utiče na stabilnost kursa.
Kraj godine tradicionalno donosi veću tražnju za devizama, jer kompanije zatvaraju finansijsku godinu, a građani menjaju novac radi uštede. Musabegović ističe da povećana tražnja stvara pritisak, ali da su efekti kratkotrajni. „Kao vid štednje, kupovina evra nije loša, ali značajne dobiti od ovih kratkih oscilacija nema,“ smatra profesor.
Pitanje NIS-a i mogućih sekundarnih sankcija takođe izaziva strah kod dela javnosti. Musabegović upozorava da je problem ozbiljan, ali ne i ključan za stabilnost valute. „Sankcije bi mogle da stvore probleme u snabdevanju gorivom i funkcionisanju pumpi, ali to nema direktne veze sa kursom. Ljudi reaguju psihološki, pa kupuju devize iz straha,“ kaže on.
Očekuje se da će pitanje vlasništva nad NIS-om biti rešeno do 15. januara. Narodna banka Srbije je zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, što je jasan signal stabilnosti. Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka takođe ocenjuju da Srbija ispunjava ključne maastrihtske kriterijume.
„Srbija je u okvirima dozvoljenog deficita i javnog duga. U odnosu na brojne evropske države, stojimo stabilno,“ zaključuje Musabegović. On naglašava da trenutna kolebanja nemaju potencijal da ugroze stabilnost dinara. „Kurs je stabilan i nema razloga za strah. Ono što vidimo je panika, a ne stvarni ekonomski rizik,“ poručuje profesor.
U svetlu ovih informacija, važno je da građani ostanu smireni i da ne podležu panici koja može dodatno destabilizovati tržište. Održavanje stabilnosti kursa evra je ključno za ekonomsku sigurnost, a stručnjaci su saglasni da trenutne oscilacije ne predstavljaju ozbiljnu pretnju.
