Porodične svađe u Srbiji sve češće prerastaju u tragične konflikte, a statistika pokazuje da se oko polovine svih ubistava dešava unutar porodice. Ovi sukobi, često motivisani dugotrajnom nasiljem, nerazrešenim konfliktima, ljubomorom ili imovinskim sporovima, završavaju brutalnim ishodom. Stručnjaci ističu da su ova ubistva među najsurovijima jer dolaze iz neposredne okoline, a počinioci i žrtve su često najbliži članovi porodice.
Nedavni incident u Kruševcu dodatno osvetljava ovu problematiku, kada je 72-godišnji muškarac macolom ubio svog sina i teško povredio svog oca. Ova svirepost odražava visok stepen emotivnog naboja koji je prisutan u ovakvim situacijama. Zorica Mršević iz Instituta društvenih nauka objašnjava da su ljudi koji žive zajedno često podložniji eskalaciji sukoba. „Kada su pod istim krovom 24 sata, pritisak se povećava, a konflikti se lako mogu pretvoriti u nasilje. U poređenju sa nasiljem na ulici, porodično nasilje traje godinama i akumulira se“, naglašava ona.
Emocionalne eksplozije koje se događaju tokom porodičnih svađa često su praćene nagomilanom mržnjom i osećajem nemoći. Sudska praksa pokazuje da su počinioci ovih zločina često sposobni da razumeju značaj svog dela u trenutku izvršenja. Radoslav Radosavljević, sudski veštak, ukazuje na to da počinioci koriste razna oružja, od noževa do metalnih i drvenih palica, a često se radi o impulsivnim delima bez prethodnog planiranja.
Advokat Radiša Roskić dodaje da, iako afekt može umanjiti svest o posledicama, to ne opravdava zločin. „Svi izvršioci su uglavnom bili uračunljivi, a u nekim slučajevima su bili smanjeno uračunljivi, ali to ne umanjuje njihovu pravnu odgovornost“, objašnjava on.
Žrtve često ne prijavljuju nasilje, a svaka porodična tragedija obično ima dugotrajno nasilje koje ostaje skrivano iza zatvorenih vrata. Zorica Mršević ističe da višegodišnje trpljenje nasilja može završiti ubistvom, a ovakva ubistva se često smatraju najpredvidljivijim. „To je rezultat dugotrajnih patnji, koje često traju decenijama“, naglašava ona.
Povezanost između porodičnih svađa i nasilja ne može se zanemariti. Stručnjaci upozoravaju da blagovremeno prijavljivanje nasilja, kao i adekvatna reakcija institucija, mogu sprečiti da konflikti prerastu u najteže zločine. Porodične tragedije retko dolaze iznenada; one su rezultat nakupljenog stresa i nesreće unutar doma.
Kada najbliži postanu žrtve, posledice se osećaju daleko izvan zidova jednog doma. U cilju smanjenja ovakvih tragedija, važno je podići svest o porodičnom nasilju i stvoriti sigurno okruženje za sve članove porodice. Samo zajedničkim naporima društva, institucija i pojedinaca može se stvoriti okruženje gde će svi članovi porodice biti zaštićeni i gde će nasilje postati stvar prošlosti.
U zaključku, porodično nasilje je ozbiljan problem koji zahteva hitnu akciju i pažnju. Zato je važno da se svako ko je svedok ili žrtva nasilja oseća slobodnim da prijavi takve slučajeve i potraži pomoć. Samo tako možemo stvoriti sigurniju i zdraviju zajednicu za sve.
