VAŠINGTON – Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je danas da je priliv stranih radnika dao podsticaj ekonomiji evrozone u poslednjim godinama, i da su pomogli u nadoknađivanju kraćeg radnog vremena i nižih realnih plata.
Lagard je na godišnjem simpozijumu Federalnih rezervi u Džekson Holu, u američkoj saveznoj državi Vajoming, rekla da je migracija u Evropsku uniju prošle godine dovela do rekordnog broja stanovnika u EU, uprkos negativnom prirodnom priraštaju. Međutim, ona je istakla da vlade zemalja članica EU ograničavaju nove dolaske kao odgovor na nezadovoljstvo stanovništva tih zemalja, prenosi Rojters.
Prema njenim rečima, priliv stranih radnika je bio ključan faktor u održavanju ekonomske stabilnosti u evrozoni. Iako su se suočili sa izazovima kao što su smanjenje radnog vremena i pad životnog standarda, Lagard je naglasila da je porast broja radnika pomogao da se kompenzuju ovi problemi. Ovaj trend je posebno važan u svetlu trenutnih ekonomskih izazova sa kojima se Evropa suočava, uključujući inflaciju i usporavanje ekonomske aktivnosti.
Lagard je takođe ukazala na to da je migracija neophodna za obezbeđivanje radne snage koja može odgovoriti na potrebe tržišta rada u EU. U mnogim sektorima, posebno u industriji i uslugama, postoji deficit radne snage, što otežava ekonomski rast. Strani radnici, prema njenim rečima, doprinose popunjavanju ovih praznina i podržavaju lokalne ekonomije.
Ipak, Lagard je naglasila da je važno pronaći ravnotežu između potrebe za radnicima i brige o lokalnom stanovništvu. Ograničenja koja su postavile vlade zemalja članica EU mogu uticati na sposobnost ekonomije da se oporavi nakon krize izazvane pandemijom COVID-19. Takođe, ona je upozorila da bi prekomerna regulacija migracije mogla dovesti do dugoročnih problema sa tržištem rada.
Tokom simpozijuma, Lagard je govorila i o strategijama koje ECB planira da primeni kako bi se osigurala stabilnost evra i ekonomije u celini. Ona je istakla potrebu za fleksibilnošću u monetarnoj politici, kao i važnost saradnje između centralnih banaka i vlada članica EU. U svetlu globalnih ekonomskih neizvesnosti, važno je da ECB bude spremna da reaguje na promene u ekonomskom okruženju.
U svom govoru, Lagard je takođe naglasila značaj održivog ekonomskog rasta i potrebu za investicijama u zelene tehnologije i infrastrukturu. Ova strategija ne samo da će doprineti smanjenju emisije štetnih gasova, već će i stvoriti nova radna mesta i podstaći ekonomski rast.
U zaključku, Lagard je pozvala na zajednički pristup u rešavanju ekonomskih izazova s kojima se EU suočava. Ova kriza zahteva kooperaciju između različitih sektora i vlada, kao i aktivno uključivanje svih aktera, uključujući poslovnu zajednicu i civilno društvo. Samo zajedničkim naporima može se osigurati stabilnost i prosperitet evrozone u budućnosti.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da je priliv stranih radnika u evrozonu od suštinskog značaja za ekonomsku stabilnost i rast. Dok se EU suočava sa izazovima poput demografskih promena i ekonomskih uslova, važno je pronaći načine za integraciju migranata i osigurati da doprinosi budućem razvoju evropske ekonomije.
Lagardova poruka iz Džekson Holoa jasno ukazuje na značaj otvorenosti prema migraciji, kao i potrebu za pažljivim upravljanjem tim procesima kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet za sve građane EU.
