Vlada Republike Srpske je u svom redovnom izveštaju Savetu bezbednosti UN ponovo skrenula pažnju na problem prisustva neizabranog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, ukazujući na to da je njegovo delovanje ozbiljno narušilo političku kulturu u zemlji. Ovaj izveštaj se odnosi na period od oktobra 2025. do aprila 2026. godine, a u njemu se ističe da visoki predstavnik, koji ima diktatorska ovlašćenja, negativno utiče na duh kompromisa i razvoj demokratije u BiH.
U izveštaju se navodi da OHR (Kancelarija visokog predstavnika) deluje kao senka nad BiH, podrivajući vladavinu prava i suverenitet zemlje. Bošnjačke političke stranke, svesne podrške OHR-a u procesu centralizacije, odbijaju da se upuste u konstruktivan dijalog sa srpskim i hrvatskim strankama, što dovodi do maksimalističkih stavova i ignorisanja demokratskih procedura.
Izveštaj ističe da su visoki predstavnici, u nekim slučajevima, intervenisali kako bi osujetili dogovore postignute između demokratski izabranih lidera, što je dovelo do političkih kriza koje su kasnije korišćene kao opravdanje za postojanje visokog predstavnika. Karl Bilt, prvi visoki predstavnik, već godinama poziva na ukidanje OHR-a, ističući da je ova institucija deo problema, dok su slične stavove iznosili i njegovi naslednici.
Bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič takođe je kritikovao ovlašćenja koja ima visoki predstavnik, smatrajući ih ekstremno nedemokratskim. U izveštaju se naglašava da Petrič smatra da je nastavak primene bonskih ovlašćenja „recept za katastrofu“ i da zbog postojanja OHR-a demokratski proces u BiH ne funkcioniše.
Iz Vlade Republike Srpske se navodi da aktuelni visoki predstavnik, Kristijan Šmit, deluje repressive i prekomerno, a da nikada nije bio legalno imenovan za ovu poziciju. Aneks 10 Dejtonskog sporazuma nalaže da imenovanje visokog predstavnika odobri Savet bezbednosti UN, što u slučaju Šmita nije učinjeno, jer je on izabran od strane neformalne grupe država.
Izveštaj takođe ukazuje na to da su Šmitove odluke često nezakonite, što je dovelo do stvaranja političkih kriza. Njegova represivna politika, uključujući nametanje izmena Krivičnog zakona, ima za cilj onemogućavanje delovanja najveće srpske stranke u BiH, SNSD-a. Šmit je objavio dekret o „neizvršavanju odluka visokog predstavnika“ kao krivično delo, što je izazvalo osudu i dovelo do suđenja Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske.
Suđenje je obeleženo brojnim nepravilnostima, a presudu je doneo sudija bošnjačke nacionalnosti, što je dodatno podgrejalo tenzije. Izveštaj ističe da su ove radnje dovele BiH u duboku političku krizu, a rukovodstvo Republike Srpske je preduzelo mere kako bi smirilo situaciju, uključujući imenovanje vršioca dužnosti predsednika.
U oktobru 2025. godine, SAD su ukinule sankcije zvaničnicima i preduzećima iz Republike Srpske, što se smatra priznanjem za napore na očuvanju stabilnosti u BiH. Zvaničnici Republike Srpske sprovode međunarodnu diplomatsku inicijativu, pozivajući na unutrašnji dijalog i naglašavajući važnost poštovanja Dejtonskog sporazuma za uspeh BiH.
Izveštaj Vlade Republike Srpske donosi duboku analizu trenutnog stanja u BiH, naglašavajući potrebu za reformama i promišljenim rešenjima koja bi mogla doprineti stabilnosti i razvoju demokratije u zemlji. U svetlu trenutne situacije, jasno je da je neophodno ostvariti dijalog među svim političkim akterima kako bi se prevazišle tenzije i ostvarila održiva budućnost za BiH.
