Ustavni sud Bosne i Hercegovine donio je važnu odluku kada je odbio apelaciju odbrane Milorada Dodika, bivšeg predsednika Republike Srpske, protiv presude Suda BiH. Ova presuda je Dodika osudila na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, visokog predstavnika čiju vlast Republika Srpska ne priznaje. Krivično delo za koje je Dodik osuđen uvedeno je u Krivični zakon BiH na osnovu odluke Šmita, a Ustavni sud je u obrazloženju naveo da je Šmit kao visoki predstavnik delovao kao zakonodavna vlast BiH, čime je dopuna Krivičnog zakona postala validan domaći propis.
Žarko Janković, zamenik glavnog urednika Glasa Srpske, ističe da je ovim presudom stavljena tačka na deo priče, ali ne i na ceo proces. On naglašava da su iscrpljeni svi pravni lekovi na teritoriji BiH, čime je presuda postala pravosnažna. Ovo znači da Dodik više ne može obavljati funkciju predsednika Republike Srpske, a presuda je već sprovedena, pošto je Narodna skupština pre oko 20 dana imenovala vršioca dužnosti predsednika. Dodik je takođe platio iznos za otkup kazne zatvora.
Međutim, Janković objašnjava da pravna borba nije gotova. Najavio je da će se odbrana obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, što je planirano odmah nakon odluke Ustavnog suda. On predviđa da će, zbog tromosti Evropskog suda, odluka biti donesena tek za nekoliko godina, ali će apelacija sigurno biti podneta, a odbrana će se žaliti na sve moguće osnove. Na pitanje da li Dodik može ponovo postati predsednik Republike Srpske, Janković je bio jasan: zabrana je trenutno aktivna, a domaći pravni putevi su iscrpljeni.
Fokus se sada pomera na Strazbur, gde će se osporavati legitimitet celokupnog procesa. Janković upozorava da će ova situacija imati šire implikacije kada je u pitanju ustavni poredak BiH. Odluka Ustavnog suda omogućava Šmitu i budućim visokim predstavnicima da menjaju i donose zakone, što efektivno daje instituciji visokog predstavnika zakonodavnu vlast.
Janković naglašava da je to problematično jer Ustavni sud praktično potvrđuje da zakone u zemlji može donositi pojedinac koji dolazi iz inostranstva, sa spornim legitimitetom. „Ovo ruši ustavno-pravni poredak BiH“, ističe on, dodajući da je institucija zadužena za čuvanje Ustava zapravo prekršila taj isti dokument. On ponavlja pitanje Šmitovog legitimiteta, ističući apsurd situacije u kojoj, 30 godina nakon rata, evropska država zavisi od stranog zvaničnika koji određuje zakone.
Banjaluka nastavlja da osporava ovu praksu, dok pravnici i političari u Sarajevu, prema rečima Jankovića, prihvataju ponašanje nametnutog stranca, tretirajući BiH kao protektorat. On zaključuje da će Strazbur biti ključno mesto za dalju borbu, dok domaće implikacije ostaju duboko kontroverzne.
Ova situacija u BiH dodatno komplikuje politički pejzaž i otvara pitanja o budućnosti političkog delovanja u zemlji, posebno kada je reč o radu institucija i vladavini prava. Kako se čini, pravno-politički izazovi i dalje će dominirati javnim diskursom, dok se čeka odluka Evropskog suda koja bi mogla imati dalekosežne posledice.
