U Srbiji, proces izbora donora reproduktivnog materijala obuhvata stroge kriterijume kako bi se obezbedila sigurnost pacijenata. Prema važećim regulativama, jedan donor može biti korišćen isključivo za jednog pacijenta, što doprinosi povećanju sigurnosti sistema. Ove mere su postale posebno značajne nakon nedavnog incidenta u kojem je sperma donora iz Danske, kod kojeg je otkrivena genetska mutacija povezana s određenim vrstama raka, izazvala zabrinutost. U ovom slučaju, najmanje 200 dece je začeto reproduktivnim ćelijama ovog donora, ali je potvrđeno da uzorci nisu poslati u Srbiju.
Ova situacija postavila je mnoga pitanja o regulativama, procesu kontrole i etičkim aspektima donacije reproduktivnog materijala. Stručnjaci i lekari iz Srbije osvrnuli su se na način na koji se vrši selekcija donora i kako porodice donose odluke o izboru. Nevena Đurđević, koordinatorka izvoza darovnih reproduktivnih ćelija, naglašava da se kontrola u ozbiljnim bankama sperme sprovodi rigorozno. Svaki donor mora proći kroz brojne analize, uključujući genetske testove, kako bi se osiguralo da su psihički i fizički zdravi.
Đurđević ističe da pacijenti imaju ključnu ulogu u izboru donora. Oni su ti koji donose konačnu odluku, dok se lekarima daje zadatak da predstave dostupne opcije. U Srbiji je zakonski propisano da se za jednog pacijenta može uvesti reproduktivni materijal samo jednog donora, što predstavlja jedinstven pristup u odnosu na druge zemlje.
Iz iskustava srpskih klinika, poput klinike „Narodni front“, jasno je da Srbija ima dobru saradnju sa danskom Krios bankom, koja je poznata po svom rigoroznom pristupu i sistemu provere donora. Dragana Bojović Jović iz ove klinike ističe da su donori u ovoj banci podvrgnuti opsežnim zdravstvenim proverama, a porodično stablo se analizira kako bi se utvrdilo postojanje genetskih problema u porodici.
Nakon što par prođe komisiju koju čine psiholog i pravnik, dobijaju vaučer od države, a potom se razgovara o dostupnim bankama sperme. Dr. Bojović Jović navodi da od stotinu kandidata, samo oko pet odsto prođe sve kriterijume za donore. Kriterijumi uključuju pozitivne osobine ličnosti, obrazovanje, talente, kao i izbegavanje pušača.
Uprkos trenutnim izazovima i vestima koje mogu izazvati strah među parovima koji se oslanjaju na donorski materijal, Dragana Krstić iz udruženja „Šansa za roditeljstvo“ naglašava da nijedan uzorak iz problematične banke nije stigao u Srbiju. Ona je podsetila na stroga pravila koja važe u Srbiji, kao što je pravilo „jedan uvoz – jedan donor“, koje obezbeđuje dodatnu sigurnost pacijentima.
Krstić takođe ističe da parove najviše brine kako će se povezati sa detetom i kada će mu saopštiti istinu o načinu njegove začeća. Ove dileme, prema njenim rečima, brzo se prevazilaze uz ljubav prema detetu i želju da porodica bude ispunjena.
Na kraju, stručnjaci se slažu da je važno nastaviti sa unapređenjem regulativa i procesa kontrole donora kako bi se obezbedila maksimalna sigurnost i transparentnost u ovom važnom segmentu medicinske prakse. S obzirom na sve izazove i pitanja koja se postavljaju, jasno je da je etički aspekt donacije reproduktivnog materijala od suštinskog značaja za budućnost porodica koje se oslanjaju na ovu vrstu pomoći.
