ZAGREB – Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj u julu 2023. godine iznosila je 4,0 odsto, što predstavlja povećanje od 4,5 odsto u odnosu na jun. Ove podatke objavio je Državni zavod za statistiku (DSZ), koji redovno prati i analizira tržište rada u zemlji. Ova stopa nezaposlenosti, iako u porastu, pokazuje da se Hrvatska i dalje suočava s izazovima kada je u pitanju zapošljavanje, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih kretanja.
Ukupan broj zaposlenih lica u Hrvatskoj u julu dostigao je 1.770.943, što je za 1,1 odsto više nego u junu, a 0,3 odsto više u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na blagi rast zaposlenosti, što može biti znak pozitivnih promena na tržištu rada, ali i dalje ostaje zabrinjavajuće visoka stopa nezaposlenosti.
U okviru ovih statističkih podataka, posebno se ističe broj zaposlenih žena, koji je iznosio 823.637. Ovaj broj je za 1,0 odsto veći nego u junu, a za 0,5 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da se žene sve više uključuju u radnu snagu, što je pozitivna tendencija u društvu koje teži ravnopravnosti polova.
Iako su ovi podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti važni, oni takođe postavljaju pitanja o kvalitetu zaposlenja i uslovima rada. Mnogi radnici, posebno oni u nekvalifikovanim poslovima, suočavaju se s niskim platama i nesigurnim radnim mestima. Ova situacija može dodatno pogoršati ekonomske prilike za mnoge porodice, posebno u svetu koji se brzo menja nakon pandemije.
Ekonomski analitičari smatraju da bi naredni meseci mogli doneti dodatne promene na tržištu rada. Očekuje se da će se ekonomska situacija stabilizovati, a to može dovesti do povećanja broja radnih mesta. Međutim, uslovi rada i plate ostaju ključne tačke na kojima bi država trebala da se fokusira kako bi obezbedila bolju budućnost za sve građane.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da je Hrvatska deo Evropske unije, što znači da se suočava s konkurencijom iz drugih zemalja članica. Mnoge zemlje EU imaju niže stope nezaposlenosti, što može otežati privlačenje investicija i zadržavanje talentovanih radnika. Kako bi se to promenilo, potrebno je raditi na poboljšanju obrazovnog sistema i prilagođavanju veština potrebama tržišta rada.
Takođe, državne politike i programi zapošljavanja igraju ključnu ulogu u smanjenju nezaposlenosti. Vlada bi trebala da razmotri dodatne mere koje bi podržale zapošljavanje, kao što su subvencije poslodavcima koji zapošljavaju dugoročno nezaposlene, kao i jačanje programa obuke i prekvalifikacije za radnike koji žele da promene karijeru ili se prilagode novim tehnologijama.
U zaključku, iako su statistički podaci o zaposlenosti u Hrvatskoj u julu pokazali blagi rast, stopa nezaposlenosti ostaje zabrinjavajuća. Potrebno je više napora kako bi se obezbedila bolja radna mesta, kvalitetniji uslovi rada i ravnoteža između ponude i potražnje na tržištu rada. U svetlu globalnih promena, Hrvatska mora da se prilagodi i osigura da njeni građani imaju jednake šanse za uspeh u dinamičnom ekonomskom okruženju.
