ZAGREB – Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj zabeležila je porast u decembru 2025. godine, dostigavši 4,6 procenata, što predstavlja najviši nivo od aprila iste godine, prema izveštaju Državnog zavoda za statistiku (DZS). U poređenju sa novembrom, kada je stopa iznosila 4,5 procenata, ovaj rast od 0,1 procentnog poena ukazuje na izazove na tržištu rada u zemlji.
U decembru je zabeležen porast broja nezaposlenih od 1,9 procenata, što znači da je ukupno 82.625 ljudi ostalo bez posla. Ovaj broj predstavlja devetomesečni maksimum, što dodatno naglašava trend rasta nezaposlenosti u zemlji. Kada su u pitanju žene, njihova nezaposlenost je porasla za 1,6 procenata, a stopa registrovane nezaposlenosti među ženama iznosi 5,2 procenata.
Pored rasta nezaposlenosti, ukupni broj zaposlenih u Hrvatskoj opao je za jedan procenat, čime je smanjen na 1,72 miliona. Takođe, broj radno sposobnih osoba koje aktivno učestvuju na tržištu rada blago je pao za 0,9 procenata, što znači da je sada 1,8 miliona ljudi u radnoj snazi.
Analizirajući strukturu zaposlenosti, primećuje se da je u pravnim licima broj zaposlenih opao za jedan procenat, pri čemu su najveći gubici zabeleženi u sektorima smeštaja i ugostiteljstva, gde je zaposlenost pala za četiri procenata. Ovaj pad može biti rezultat sezonskih faktora, ali i kontinuiranih izazova sa kojima se suočava ova industrija.
Dodatno, smanjenje broja radnika registrovano je i u drugim sektorima, kao što su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (1,3 procenata), građevinarstvo (1,3 procenata) i prerađivačka industrija (1,2 procenata). Ovi podaci ukazuju na sveobuhvatne probleme u različitim industrijama, što može dodatno otežati ekonomski oporavak.
Ipak, postoje i svetli momenti. U sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) registrovan je skroman rast zaposlenosti od 0,1 procenata, dok su u zdravstvenim i socijalnim delatnostima zabeleženi rast od 0,2 procenata. Ovi sektori su očigledno otporni na trenutne ekonomske izazove i mogli bi igrati ključnu ulogu u budućem zapošljavanju.
Ovi podaci predstavljaju značajan pokazatelj trenutnog stanja na tržištu rada u Hrvatskoj, ukazujući na potrebu za strategijama koje će podstaći zapošljavanje i smanjiti nezaposlenost. Vlada i relevantne institucije suočavaju se s izazovom pronalaženja rešenja koja će pomoći ljudima da se vrate na tržište rada, kao i podržati sektore koji beleže rast.
U svetlu ovih informacija, analitičari sugerišu da bi trebalo povećati investicije u obuku i prekvalifikaciju radne snage, kako bi se olakšao prelaz radnika iz opadajućih sektora u one koji beleže rast. Takođe, razvoj politika koje će podsticati preduzetništvo i inovacije može biti ključan za dugoročni ekonomski oporavak i stabilnost tržišta rada.
U zaključku, dok se Hrvatska suočava s izazovima na tržištu rada, važno je da se fokusira na strategije koje će omogućiti održiv rast zaposlenosti i smanjiti stopu nezaposlenosti, čime će se doprineti opštem ekonomskom blagostanju zemlje.
