ZAGREB – Stopa inflacije u Hrvatskoj u julu 2023. godine dostigla je 4,1 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, čime je nastavljen trend rasta potrošačkih cena koji traje već tri meseca. Ove informacije objavio je Državni zavod za statistiku (DZS), koji je takođe izneo drugu procenu indeksa potrošačkih cena. Prema tim podacima, inflacija u julu je porasla za 0,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, što dodatno naglašava postepeni ali stabilan porast cena u zemlji.
U prva četiri meseca 2023. godine, inflacija je beležila postepeno smanjenje, sa 4,0 odsto u januaru, 3,7 u februaru i 3,2 odsto u martu i aprilu. Međutim, od maja je evidentno došlo do ubrzanja rasta, sa 3,5 odsto u maju i 3,7 odsto u junu, a nastavak rasta u julu ukazuje na to da bi trend mogao da se nastavi i u narednim mesecima.
Najveći godišnji porast potrošačkih cena zabeležen je u kategoriji restorana i hotela, gde je rast iznosio 7,6 odsto. Ova kategorija obuhvata troškove vezane za ugostiteljstvo, što može biti rezultat povećane potražnje za uslugama u turizmu, koji je ključna grana hrvatske ekonomije. Takođe, znatan rast cena beležen je i u sektoru hrane i bezalkoholnih pića, sa porastom od 6,9 odsto. Ovo ukazuje na pritiske na potrošače zbog povećanja cena osnovnih životnih namirnica.
Slični trendovi primećeni su i u kategorijama raznih dobara i usluga, koje su porasle za 6,1 odsto, kao i u sektoru stanovanja, gde su troškovi za vodu, električnu energiju, gas i druga goriva porasli za 6,0 odsto. Ova povećanja odražavaju globalne ekonomske pritiske i rastuće troškove života, što dodatno opterećuje domaćinstva.
Obrazovanje takođe beleži rast od 5,9 odsto, što može biti rezultat povećanja školarina i troškova vezanih za obrazovanje. Alkoholna pića i duvan su zabeležili rast od 5,5 odsto, dok su troškovi zdravstva porasli za 5,3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su troškovi zdravstvene zaštite i dalje u porastu, što može biti zabrinjavajuće za građane koji se oslanjaju na zdravstvene usluge.
Rekreacija i kultura beleže manji ali značajan rast od 5,2 odsto, što može odražavati povratak potrošnje u ovim sektorima nakon perioda pandemije kada su mnoge aktivnosti bile ograničene. Ova povećanja cena ukazuju na to da se hrvatsko društvo polako vraća normalnom životu i da potrošači ponovo ulažu u svoje slobodno vreme.
Ovakvi podaci o inflaciji predstavljaju veliki izazov za ekonomsku politiku Hrvatske. Vlada će morati da razmotri mere koje bi mogle da pomognu u suzbijanju inflacije, kao i da obezbede podršku domaćinstvima koja se suočavaju sa rastućim troškovima života. Povećanje inflacije može imati značajne posledice na kupovnu moć građana, što može uticati na celokupnu ekonomsku aktivnost.
U svetlu ovih podataka, očekuje se da će DZS nastaviti da prati inflacione trendove i da će izveštavati o svim značajnim promenama koje bi mogle uticati na ekonomsku situaciju u zemlji. Građani će morati da budu oprezni u planiranju svojih budžeta, dok se inflacija nastavlja kretati u usponu. Analitičari će pratiti situaciju, a njihovi izveštaji će biti ključni za razumevanje budućih ekonomskih kretanja i mogućnosti koje se otvaraju za Hrvatsku u predstojećim mesecima.
