Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu donio je odluku o prevremenom puštanju na slobodu Brune Stojića, bivšeg ministra odbrane tzv. Herceg Bosne, koji je bio osuđen na 20 godina zatvora zbog zločina nad Bošnjacima. Ova odluka izazvala je brojne reakcije, s obzirom na težinu zločina za koje je Stojić bio osuđen.
U obrazloženju odluke, sud je naglasio da su Stojićevi zločini izuzetno teški, ali su uzeti u obzir i drugi faktori koji su prevagnuli u korist njegovog oslobađanja. Sudija Grasiela Gati Santana ukazala je na to da je Stojićevo prihvatanje lične odgovornosti za zločine, kao i njegovo javno izraženo žaljenje zbog posledica koje su njegove odluke imale na žrtve, bili ključni faktori u donošenju odluke.
Stojićevo pismo iz 2022. godine, u kojem je priznao svoje učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu i odgovornost za opsadu Mostara, kao i zločine počinjene u logorima, takođe je navedeno kao znak „kritičkog promišljanja“. Sud je istakao da su pozitivni faktori uključivali njegovo veoma dobro ponašanje u zatvoru, kao i procenu da ima dobre izglede za uspešnu reintegraciju u civilni život. Odluka suda je stoga bila da je Stojić dostigao „dovoljan nivo rehabilitacije“ koji opravdava njegovo uslovno prevremeno puštanje.
Međutim, predsednica Mehanizma naglasila je da Stojić, čak i nakon izlaska na slobodu, treba nastaviti da razmišlja o svojoj odgovornosti i razmotriti konkretne korake koje bi mogao preduzeti u korist pomirenja. Ova izjava ukazuje na to da oslobađanje Stojića ne znači i kraj njegovih obaveza prema društvu i žrtvama njegovih dela.
Odluka suda nalaže da Hrvatska nadzire sve uslove sporazuma o uslovnom puštanju i da potvrdi da će se ti uslovi poštovati. Nakon što Stojić potpiše sporazum, njegov transfer u Hrvatsku biće sproveden što je brže moguće. Ova procedura obezbeđuje da se svi uslovi poštuju i da se osigura Stojićeva odgovornost i dalje nakon njegovog izlaska iz zatvora.
Bruno Stojić, kao nekadašnji ministar odbrane samoproglašene paradržave Hrvatske Republike Herceg-Bosna, bio je jedan od ključnih aktera u politici koja je, prema presudi Haga, dovela do sistematskog progona i zločina nad Bošnjacima. Njegovo puštanje na slobodu, nakon što je izdržao 19 od 20 godina zatvorske kazne, izazvalo je različite reakcije u javnosti, a posebno među žrtvama i njihovim porodicama.
Reakcije na ovu vest variraju od podrške do oštrog kritiziranja. Mnogi smatraju da oslobađanje Stojića može biti shvaćeno kao nepravda prema žrtvama i njihovim porodicama, dok drugi smatraju da je rehabilitacija i reintegracija nekadašnjih ratnih lidera važna za pomirenje u regionu. Ova situacija stavlja dodatni pritisak na pravosudne institucije i društvo u celini da se suoče s prošlošću i da rade na izgradnji budućnosti koja će biti zasnovana na pravdi i pomirenju.
U svetlu ovog događaja, važno je kako će se društvo nositi s nasleđem rata i kako će se postaviti prema pitanjima pravde, odgovornosti i pomirenja. Stojićevo puštanje na slobodu nije samo pravno pitanje, već i moralno i etičko, koje zahteva pažljivo razmatranje i dijalog među svim stranama koje su pogođene ratom i njegovim posledicama.
