Gotovo da ne prođe godina bez nove ekranizacije dela Stivena Kinga, ali slavni autor nije uvek oduševljen konačnim rezultatom. Poznato je da je hvalio Frenka Darabonta zbog majstorske obrade „Bekstva iz Šošenka“ i „Zelene milje“, dok je jedan od retkih koji smatra da je Stenli Kjubrik podbacio sa „Isijavanjem“, filmom koji se danas smatra jednim od najjezivijih psiholoških horora ikad snimljenih. Ipak, postoji jedan film za koji je i sam King priznao da je nadmašio njegov književni predložak.
Njegove omiljene adaptacije uglavnom su one koje preuzmu njegovu priču i sažmu je, umesto da je šire u novim pravcima. Kao strastveni autor vezan za sopstvenu viziju, ne iznenađuje što ima jasan stav o tome šta čini dobru ekranizaciju njegovog dela. Problem sa Kingovom bibliografijom leži upravo u tome što je toliko njegovih romana i priča adaptirano od strane brojnih reditelja tokom decenija, pa je dosednost u kvalitetu bila teško dostižna. Kada je i sam pokušao da režira film „Maksimalno ubrzanje“, prvi je priznao da rezultat teško da je mogao biti gori. Zato je pomalo ironično da je prva velika filmska adaptacija njegovog dela i danas jedna od najboljih.
Brajan de Palma je nesvesno pokrenuo čitav jedan podžanr kada je Kingov roman „Keri“ pretvorio u klasični horor o odrastanju koji je postigao ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. King je pohvalio De Palminu verziju, izjavivši da je „Keri“ bila sjajna, te da je slavni reditelj materijalu pristupio vešto i sa umetničkim osećajem. Takođe je istakao da je iz Sisi Spejsik izvukao sjajnu glumu, a glumica je za svoju ulogu dobila nominaciju za Oskara za najbolju glumicu, što dodatno potvrđuje visoki kvalitet ovog filma.
Pohvale se tu nisu zaustavile. King je priznao da je „film daleko stilizovaniji od knjige“, koju naziva „napetim štivom“, ali i „opterećenom određenom težinom“. Otišao je korak dalje i De Palminu „Keri“ direktno proglasio boljom od sopstvenog romana. Ova izjava autora koji je stvorio priču koja je kasnije postala filmski klasik jasno ukazuje na to koliko je De Palma uspeo da uhvati suštinu Kingove priče i prenese je na ekran.
Adaptacija „Keri“ nije bila samo uspešna u smislu kritike, već je i komercijalno postigla veliki uspeh, što je dodatno doprinelo popularizaciji horor žanra u kinematografiji. Film je postao uzor za brojne druge adaptacije Kingovih dela, ali i inspiracija za reditelje koji su se trudili da iznesu slične priče o odrastanju i mračnim temama.
U svetu filma, posebno kada je reč o adaptacijama književnih dela, često se dešava da se suština priče izgubi ili izmeni, što može izazvati nezadovoljstvo autora. Stiven King, kao autor koji je veoma vezan za svoje priče, ne boji se da izrazi svoje mišljenje o filmskim verzijama svojih dela, a „Keri“ ostaje jedan od najsvetlijih primera kako se može uspešno preneti duša knjige na filmsko platno.
Tokom godina, King je postao sinonim za horor, a njegove priče su inspirisale generacije reditelja, scenarista i glumaca. Njegova sposobnost da stvara složene likove i napete radnje čini ga jednim od najomiljenijih autora u savremenoj književnosti. Adaptacije njegovih dela, iako variraju po kvalitetu, često izazivaju interesovanje i rasprave među fanovima, a „Keri“ ostaje jedan od najsvetlijih primera uspeha u ovom žanru.
U svetu filma, posebno je važno prepoznati kada neka adaptacija uspe da nadmaši izvorni materijal. Kingova pohvala za „Keri“ ističe kako ponekad vizija reditelja može doneti nešto novo i vredno, a to je upravo ono što čini umetnost tako uzbudljivom i nepredvidivom. Dok se Kingove priče i dalje adaptiraju i istražuju u različitim formama, „Keri“ će zauvek ostati kao svetionik uspešne filmske adaptacije.
