U Evropskom parlamentu u Briselu, izložba posvećena koncentracionom logoru Jasenovac, koju su zajednički organizovali Republika Srpska i Republika Srbija, izazvala je snažne reakcije. Hrvatski evroposlanici su oštro kritikovali ovu postavku, optužujući je za istorijski revizionizam, propagandu i širenje mržnje prema Hrvatima i Bošnjacima. Organizatori izložbe, s druge strane, ističu da je reč o legitimnoj kulturi sećanja na žrtve ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske.
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, govorio je o ovoj kontroverzi, naglašavajući značaj sećanja na žrtve Jasenovca. On je rekao da reakcije hrvatskih evroposlanika predstavljaju samooptužujući čin kojim se brani glorifikacija ustaštva. Stevandić je istakao da Jasenovac predstavlja sistematski logor masovnog uništenja čije se žrtve ne smeju zaboraviti, te da Srbi imaju pravo i obavezu da neguju kulturu sećanja na ovo stratište.
Reagovanje hrvatskih evroposlanika Stevandić je ocenio kao iznenađujuće i kontraproduktivno. „Mislim da je to samooptužujući akt, oni zapravo optužuju sebe,“ rekao je. Dodao je da je izložba rezultat zajedničke akcije Republike Srpske i Republike Srbije, uz podršku Federacije mladih Srba i drugih evroposlanika.
Hrvatski evroposlanik Bartulica bio je prvi koji je reagovao na izložbu, ali nakon Stevandićevog odgovora više se nije oglašavao, a uključili su se drugi evroposlanici. Stevandić je istakao da će nastaviti da objašnjavaju da se radi o ljudima koji žele da zaštite promociju neoustaša u Hrvatskoj, što je postalo očigledno u svetlu nedavnih događaja.
On je naglasio da je pokušaj sprečavanja kulture sećanja „najmonstruoznije što bilo koji čovek može da učini“. Podsetio je na istorijski kontekst, uključujući ranije pokušaje negiranja zločina u Jasenovcu. „Vi znate da je predsedniku Vučiću zabranjen dolazak u Jasenovac,“ kritikovao je Stevandić. Takođe je najavio dalji rad na negovanju sećanja, uključujući planove za izgradnju memorijalnih centara u Donjoj Gradini i Beogradu.
Stevandić je u Brisel doneo dokumente koji su osnova za njegovo delovanje. „Jedan je iz 2015. godine, deklaracija o genocidu Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata,“ objasnio je. Takođe je naveo da su prošle godine usvojene rezolucije Ujedinjenih nacija koje zabranjuju veličanje fašizma i nacizma, a koje je Hrvatska prekršila dozvoljavajući koncerte na kojima se pevaju pesme o koljačima.
Stevandić je smatrao da je prenošenje istine o Jasenovcu u evropske institucije izazvalo bes, jer se tema više ne može sakriti. „Demaskirali smo strašnu nekulturu koja se usudila da negira empatiju,“ poručio je.
U međuvremenu, hrvatski evroposlanik Stjepan Nikola Bartulica optužio je Stevandića za ratnu ulogu u devedesetim, govoreći o „ozbiljnim optužbama o progonu Hrvata i muslimana“. Stevandić je te optužbe odbacio kao laži, naglašavajući da nije pod istragom za ratne zločine, te se ponosio svojim učešćem u ratu. „Moj deda je završio u Mauthauzenu,“ podsetio je Stevandić, dodajući da je on taj koji treba da govori o ovim pitanjima u Evropskom parlamentu.
Na kraju, Stevandić je istakao da se ne boji pritisaka i da je ponosan na svoje učešće u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, naglašavajući da mu ne mogu držati moralne lekcije oni koji su tokom rata uništavali njegovu imovinu i ubijali njegove rođake. Ova debata u Evropskom parlamentu ukazuje na duboke podela u regionu i komplikovanu istoriju koja još uvek utiče na savremene političke odnose.
