Kada će biti održani parlamentarni izbori, da li će opozicione stranke formirati prirodne ideološke blokove ili imati jedinstvenu kolonu, hoće li biti studentske liste i ko će je podržati, sve su to neke od brojnih nepoznanica pred najavljeno glasanje. Jedno je pak izvesno – najveći oponent vlasti na izborima neće biti tradicionalni joj rivali, nego još nedefinisan politički entitet koji proističe iz studentskih blokada.
U trenutnoj političkoj situaciji, Univerzitet u Beogradu se našao na udaru medijskih i političkih kritika. O ovoj temi su u emisiji „Plenum“ govorili Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, i Filip Grbić, filozof i književnik. Surlić je naglasio da univerzitet treba da bude zaštitnik znanja, a ne politički protivnik. Prema njegovim rečima, pokušaji da se profesori predstave kao neprijatelji države predstavljaju direktan napad na ono što je nacionalno blago.
Surlić je podsetio da beogradski univerzitet spada u sam svetski vrh, među 1,9% najprestižnijih na svetu, i istakao da je važno očuvati njegov međunarodni ugled. On je kritikovao inicijative za uvođenje stranih univerziteta koji bi radili po licencama, zaobilazeći standardne akreditacione procedure. „Država treba da jača svoje nacionalne institucije, a ne da ih slabi privilegovanjem stranih privatnih licenci“, poručio je Surlić.
Kada je reč o autonomiji, Surlić smatra da je to temeljni princip koji ujedinjuje profesore, iako imaju različite ideološke stavove. „Univerziteti su hramovi kritičke misli. Postoji bazični konsenzus da je svakome zagarantovano pravo na drugačije mišljenje“, rekao je. On se osvrnuo na formiranje Studentske liste, naglašavajući da to nije hir, već logičan sled događaja s obzirom na to da su studenti odlučili da se institucionalizuju nakon što njihovi zahtevi nisu ispunjeni.
Filip Grbić, s druge strane, analizirao je krizu srpske demokratije i stanju na fakultetima. On je upozorio na to da se na univerzitetu stvara atmosfera straha, gde odbijanje da se „priključite krdu“ može dovesti do ostrakizma. „Umesto da se fokusiraju na akademske aktivnosti, studenti su mobilisani za političke proteste“, rekao je Grbić i dodao da to nije univerzitetski život, već zloupotreba mladosti.
Grbić smatra da Srbija predstavlja samo jedno parče fronta u „svetskom građanskom ratu“, gde manjina koja ne može da osvoji glasove na izborima pokušava da sruši vlast na ulici. On naglašava da je situacija u zemlji revolucionarna, i da je normalan politički život ugrožen.
Još jedna bolna tačka Grbićeve analize je pretvaranje Filozofskog fakulteta u autonomnu zonu, gde zakon ne dopire. On je kritikovao dekanovu odluku da fakultet postane politički poligon, što je rezultiralo tragedijom kada je jedna studentkinja izgubila život.
U svetu prepunom tenzija i nesigurnosti, situacija na univerzitetu u Beogradu odražava šire društvene i političke krize. U tom kontekstu, ključna pitanja ostaju otvorena: kako će se studenti organizovati, koja će biti njihova uloga na predstojećim izborima i kakve će posledice imati njihovo angažovanje na političku scenu u Srbiji. Ovi izazovi zahtevaju pažljivo razmatranje i dijalog među svim uključenim stranama, kako bi se pronašla održiva rešenja za budućnost.
