Ljudi širom Evrope sve više teže štednji, a razlike u stopama neto štednje domaćinstava su značajne. Prema podacima OECD-a, Grčka se izdvaja kao jedina zemlja u kojoj domaćinstva troše više nego što zarađuju, dok su najviše stope štednje zabeležene u Švedskoj i Mađarskoj. U proseku, stope štednje u EU iznose 8,1%.
Nedavna studija pokazuje da skoro dve trećine Evropljana štedi iz predostrožnosti, a polovina njih to čini kako bi se pripremila za penziju. Neto štednja domaćinstava predstavlja deo prihoda koji se ne potroši na krajnju potrošnju, a prema izveštaju, u Grčkoj je stopa neto štednje bila -9,3% tokom 2024. i 2025. godine.
U Grčkoj, domaćinstva se često oslanjaju na ušteđevinu ili se zadužuju kako bi finansirala potrošnju, što ukazuje na ozbiljne ekonomske probleme s kojima se ova zemlja suočava. Pored Mađarske i Švedske, stope neto štednje iznad 10% beleže i Češka (13,7%), Francuska (12,8%), Nemačka (10,3%) i Holandija (10,2%). Španija (9,2%) i Irska (9%) takođe su iznad proseka EU.
Međutim, Velika Britanija (4,7%) i Italija (3,2%) imaju znatno niže stope štednje. U Letoniji, stopa štednje je nula, što znači da domaćinstva troše svaki cent svog prihoda. Slična situacija je i u Slovačkoj (2%), Estoniji (3%), Portugalu (3,4%) i Litvaniji (3,8%). Takođe, Danska (7,5%) i Finska (4,4%) su ispod proseka EU.
Izračunavanje stopa štednje nije jednostavno, a poređenje među državama dodatno otežava različita metodologija prikupljanja podataka. Profesor Majkl Haliasos sa Gete univerziteta u Frankfurtu naglašava da je teško precizno izmeriti raspoloživi prihod i potrošnju, što može dovesti do netačnih podataka. Mnogi ljudi ne prijavljuju svoje prihode zbog straha od poreskih vlasti, a potrošnju je teško evidentirati jer ljudi često ne mogu da se sete tačnih troškova.
U slučaju Grčke, Haliasos ističe da je tokom dužničke krize 2015. godine zemlja imala najveći udeo domaćinstava čija je potrošnja nadmašivala prihode. Čak i tokom pandemije COVID-19, Grčka je bila druga po ovom pokazatelju, odmah iza Rumunije. Situacija se naglo promenila od 2010. godine, kada je ekonomska kriza dovela do naglog pada stope štednje. U 2013. godini zabeležena je najniža stopa štednje od -16,5%. Nakon toga, Grčka nikada nije u potpunosti povratila pozitivnu stopu štednje, a trenutno se zadržava oko -9%.
Prema podacima Eurostata, Grčka je među zemljama EU u kojima je prosečan prilagođeni bruto raspoloživi prihod domaćinstava po stanovniku bio više od 20% ispod proseka EU. Haliasos naglašava da ne postoje trajno „veliki“ ili „mali“ štediše među državama EU, već da to zavisi od reakcije na različite krize. Ključni faktori koji utiču na stopu štednje uključuju starosnu strukturu stanovništva i način na koji različite grupe domaćinstava reaguju na krize.
Istraživanja su pokazala da sistemi socijalne zaštite imaju značajan uticaj na motive za štednju. U zemljama sa izdašnim državnim penzijama, ljudi manje štede za penziju, dok u državama sa snažnim javnim zdravstvenim sistemom manje štede za nepredviđene troškove. Ovi nalazi sugeriraju da su štednja za penziju i štednja iz predostrožnosti dominantni motivi za štednju u Evropi, delimično zbog nedovoljno adekvatnih sistema socijalne zaštite.
U svetlu ovih informacija, jasno je da štednja domaćinstava u Evropi varira, a razumevanje ovih obrazaca može pomoći u oblikovanju budućih ekonomskih politika i strategija socijalne zaštite.
