Građani Bosne i Hercegovine (BiH) suočavaju se sa ozbiljnim pitanjem posedovanja oružja, s obzirom na to da prema najnovijim zvaničnim podacima postoji više od 370.000 legalnih komada oružja u zemlji. Međutim, istraživanja pokazuju da broj ilegalnog oružja može premašiti milion komada, što dovodi do zabrinutosti među stručnjacima. Ova situacija ukazuje na to da su stanovnici BiH „naoružani do zuba“, što može predstavljati ozbiljan izazov za bezbednost u zemlji.
Prethodna istraživanja su ukazivala na to da se procene o ilegalnom oružju kreću između 750.000 i 800.000 komada, dok neki analitičari smatraju da bi taj broj mogao biti i veći. Koordinacioni odbor za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u BiH prikupljao je podatke o legalno registrovanom oružju, a prema njihovim saznanjima, postoje čak 12 zakona koji se odnose na ovu oblast.
U Federaciji BiH registrovano je 236.844 komada oružja, dok je u Republici Srpskoj evidentirano 130.380, a u Brčko distriktu 4.919. U poređenju sa podacima iz 2020. godine, kada je u FBiH bilo 182.338, a u RS 94.653 komada, evidentan je značajan porast legalnog oružja u zemlji. U poslednjih pet godina, broj legalnih komada oružja porastao je sa 280.819 na 372.143, što postavlja pitanje bezbednosti i kontrole.
Od ukupnog broja registrovanog oružja, 365.679 komada je na muškarce, dok je preostalih 6.464 registrovano na žene. Stručnjak za bezbednost, Safet Mušić, ističe da je visoka dostupnost vatrenog oružja u BiH jedan od najznačajnijih dugoročnih sigurnosnih rizika. On upozorava da prisutnost velikog broja legalnog i procenjenog ilegalnog oružja može eskalirati svakodnevne konflikte u nasilne incidente sa smrtnim posledicama.
Mušić navodi da su primeri nasilja često povezani s međukriminalnim obračunima, oružanim razbojništvima, krijumčarenjem i porodičnim nasiljem. Ova situacija otežava rad policijskih i pravosudnih institucija, budući da ilegalno oružje ostaje van institucionalne kontrole, stvarajući „sivu zonu“ sigurnosti. Prema njegovim rečima, kontrola i smanjenje ilegalnog oružja moraju se posmatrati kao strateški bezbednosni prioritet.
Sociolog Vladimir Vasić takođe upozorava na ozbiljnost situacije u BiH, ističući da je reč o postkonfliktnom društvu koje nije imalo sistematski odgovor na posedovanje nelegalnog oružja. Povećan broj krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem postavlja pitanje potrebe za strožim zakonskim regulativama. Vasić ističe da je ovakva situacija bezbednosni rizik i ozbiljna opasnost za zajednicu.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je BiH suočena s ozbiljnim izazovima u vezi s kontrolom oružja. Zakonodavne promene i strateški pristup ovom problemu su neophodni kako bi se obezbedila veća sigurnost za sve građane. Potrebno je razviti efikasne metode za prikupljanje i kontrolu ilegalnog oružja, kao i edukovati građane o rizicima povezanih s posedovanjem oružja.
Dok se situacija ne reši, građani BiH će se suočavati s potencijalnim opasnostima koje nosi velika dostupnost oružja, što naglašava potrebu za hitnim delovanjem svih relevantnih institucija u zemlji. Bez sumnje, ovo pitanje zahteva pažnju i odgovornost svih, kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost u društvu.
