Prvi ilegalni migrant je danas vraćen iz Velike Britanije u Francusku u okviru novog sporazuma o azilantima između dve zemlje. Ovaj migrant, koji je u avgustu prešao kanal Lamanš u čamcu, deportovan je komercijalnim avionom prema sporazumu koji su London i Pariz sklopili u julu.
Sporazum se zasniva na šemi „jedan unutra, jedan napolje“, što znači da migrant koji je vraćen može biti zamenjen za azilanta koji nikada nije prešao Lamanš, ali ima veze sa Velikom Britanijom, kao što su porodica ili zaposlenje u toj zemlji. Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da će u narednim danima biti organizovano još letova, a očekuje se dolazak prvih migranata iz Francuske u Britaniju putem ovog novog legalnog puta.
Ministarstvo je planiralo da prva deportacija bude izvršena ranije, ali je odložena zbog odluke sudije Višeg suda, koji je odredio kratku pauzu kako bi se proverilo da li je jedan od migranata bio žrtva modernog ropstva. Britanska ministarka unutrašnjih poslova, Šabana Mahmud, izjavila je da je ovo „važan prvi korak u pravcu obezbeđivanja granica“ i da šalje jasnu poruku onima koji dolaze u čamcima da će, ako uđu ilegalno u Britaniju, biti vraćeni.
Ministarka je naglasila da će se i dalje suprotstavljati svakom pokušaju sudova da osujete vraćanje azilanata, što je deo šire strategije britanske vlade da se reši pitanje migracija i poveća sigurnost granica. Očekuje se da će ova politika imati značajan uticaj, s obzirom na to da je više od 50.000 ljudi prešlo Lamanš otkako su laburisti došli na vlast u julu 2024. godine.
Premijer Kir Starmer je na dužnost stupio s obećanjem da će se boriti protiv šverca migranata, a njegov prethodnik, Riši Sunak, suočio se s kritikama zbog nesposobnosti da „zaustavi čamce“, što je delimično doprinelo njegovom izbornom porazu. U svetlu ovih događaja, Pariz takođe planira da smanji broj čamaca koji prelaze kanal kroz promene u regulativama o presretanju brodova na moru.
Ova situacija naglašava rastući problem sa migracijama u regionu, gde mnogi traže bolje uslove života u zapadnoj Evropi, ali se suočavaju sa sve strožim pravilima i procedurama. Sporazum između Velike Britanije i Francuske može biti viđen kao pokušaj da se uspostavi bolja kontrola nad migracionim tokovima, ali takođe postavlja pitanja o ljudskim pravima i tretmanu azilanata.
U ovom kontekstu, organizacije za ljudska prava i aktivisti upozoravaju da bi ovakvi sporazumi mogli dovesti do kršenja prava migranata i otežati njihov pristup azilu. Kritičari smatraju da je važno pronaći ravnotežu između nacionalne sigurnosti i zaštite ljudskih prava, kako bi se osiguralo da ljudi koji beže od rata i progona ne budu kažnjeni zbog svog pokušaja da pronađu sigurnost.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će ova politika uticati na buduće migracione tokove i kako će međunarodna zajednica reagovati na sve veći broj ljudi koji traže azil u Evropi. Vlade će se suočiti s izazovima kako da obezbede svoje granice bez ugrožavanja osnovnih ljudskih prava onih koji traže zaštitu.
