Sud u Hamburgu osudio 95-godišnju Ursulu Haverbek na skoro godinu i po dana zatvora zbog negiranja Holokausta. Optužnica protiv nje proizašla je iz izjava koje je dala 2015. godine tokom suđenja bivšem nacističkom pripadniku Oskaru Greningu. Haverbek tvrdi da je Auschwitz bio radni logor, a ne logor za istrebljenje, iako su tamo nacisti sistematski ubili najmanje 1,1 milion ljudi, uglavnom Jevreja.
Presuda joj nije pravosnažna, jer postoji mogućnost žalbe. Ovo nije prvi put da je Haverbek kažnjena zbog negiranja Holokausta. Već je ranije bila osuđivana, čak je provela više od dve godine u zatvoru zbog istog prekršaja. Sudovi se već godinama bave njenim izjavama koje izazivaju kontroverze i šire mržnju.
Njen slučaj nije jedinstven u Nemačkoj, gde postoji zakon koji zabranjuje negiranje Holokausta i izazivanje mržnje. Iz tog razloga su Haverbek i drugi slični slučajevi često predmet sudskih postupaka. Ona je već bila kažnjena novčano 2004. godine, a 2022. je osuđena na godinu dana zatvora zbog istog prekršaja.
Ova presuda zasigurno će izazvati polemike i rasprave u javnosti o slobodi govora i granicama izražavanja mišljenja. Dok jedni podržavaju stroge kazne za negiranje Holokausta i širenje mržnje, drugi ističu važnost slobode govora i prava na izražavanje mišljenja, čak i ako se ono razlikuje od zvaničnih istorijskih činjenica.
Haverbek je postala poznata kao „nacistička baka“ zbog svojih ekstremističkih stavova i upornog negiranja Holokausta. Njena osuda na godinu i četiri meseca zatvora predstavlja još jedan korak u nizu sudskih postupaka koji se bave ovom kontroverznom temom. Njeno dalje sudsko postupanje će pokazati koliko je Nemačka spremna da suzbije ekstremizam i mržnju u društvu, ali i kolika je cena slobode i tolerancije.
