Prošle godine na Zlatiboru zasađeno je osamsto sadnica belog bora, a cilj ovog projekta je da posluže kao podloga za kalemljenje zlatnog bora, retke vrste koja u Srbiji ima samo četiri primerka. Ova vrsta, koja se odlikuje zlatno-žutim iglicama, predstavlja autentični simbol Zlatibora i u velikoj meri doprinosi prirodnom bogatstvu ove planine, koja je dobila ime upravo po ovom drvetu.
U susret proleću, započeto je kalemljenje sadnica, koje organizuje udruženje „Discover Serbia“ uz podršku Kancelarije Evropske unije u Srbiji i Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ekipa Euronews Srbija imala je priliku da snimi ovaj proces i zabeleži kako izgleda kalemljenje, koje je važno za očuvanje ove retke vrste.
Uroš Nešević, inženjer šumarstva zaposlen u Parku prirode „Zlatibor“, objašnjava da su plemke za kalemljenje uzete ranije, dok je vegetacija mirovala, i da je sada idealno vreme za ovaj proces. On naglašava da će sadnice postepeno dobijati svoju „zlatnu krunu“, kako se matično drvo ne bi oštetilo.
Kalemljenje se obavlja na tradicionalan način, sličan onom koji se koristi za voćarske vrste. Nešević dodaje da je metod koji su primenili izmenjen i pokazao se kao veoma uspešan. Očekuje se da će za nekoliko meseci biti poznato da li su se grančice „primile“, što će biti ključni pokazatelj uspeha ovog projekta.
Zlatni bor je retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine. Dr Mihailo Tošić prvi je započeo kalemljenje ove vrste 1994. godine. Nažalost, poslednje originalno stablo sačuvalo se u selu Negbina, koje se nalazi pod Murtenicom, ali je i ono stradalo pod teretom snega, kada ga je jak severac polomio i izvalio iz zemlje. Ipak, kalemi ovog stabla mogu se videti u dvorištima nekoliko ustanova na Zlatiboru i u Čajetini.
Planirano je da se Zlatni bor kalemi na više lokaliteta na Zlatiboru. Kalemljenje će početi u dvorištu Šumske uprave i Turističke organizacije, kao i pored nekih hotela i ispod kabina zlatiborske gondole. Ovaj projekat ima za cilj ne samo očuvanje retke vrste, već i promovisanje Zlatibora kao turističke destinacije koja se brine o prirodi.
Ova inicijativa takođe ima značajnu podršku lokalne zajednice, koja prepoznaje važnost očuvanja prirodnih resursa i bioraznolikosti. Kroz ovakve projekte, Zlatibor može postati primer održivog razvoja i ekološke svesti, čime se doprinosi očuvanju prirodnih vrednosti za buduće generacije.
Kalemljenje zlatnog bora je još jedan korak ka jačanju ekološke svesti i očuvanju biološke raznovrsnosti u Srbiji. Ova vrsta, pored svoje retkosti, takođe ima estetsku vrednost i može postati značajan deo pejzaža Zlatibora. Uroš Nešević i njegovi saradnici nadaju se da će ovaj projekat privući pažnju i podršku šire javnosti, kako bi se osiguralo da zlatni bor ne postane samo deo istorije, već i deo budućnosti Zlatibora.
Kao što je pokazano, ulaganje u prirodu i njen opstanak može doneti višestruke koristi, ne samo za lokalnu zajednicu, već i za turizam i očuvanje životne sredine. Zlatibor, sa svojim bogatstvima, može postati uzor drugim destinacijama u Srbiji i regionu u očuvanju prirode i unapređenju ekološke svesti.
