Obavezni vojni rok se vraća u Srbiji, a proces evidentiranja vojnih obveznika bi trebalo da počne već od septembra. Prvi regruti mogli bi se priključiti vojsci u decembru ili martu ove godine. Goran Janićević, urednik emisije „Dozvolite“, potvrdio je povratak obaveznog služenja vojnog roka, međutim, nije izneo detalje o konkretnim planovima.
Rekonstrukcija i renoviranje objekata u pojedinim kasarnama započela su još 2024. godine, a tokom 2025. godine radovi na smeštajnim kapacitetima za regrute su intenzivirani. Pored toga, Srbija se takođe fokusira na nabavku naoružanja i vojne opreme, s obzirom na to da zemlja više od 15 godina nije imala redovno služenje vojnog roka. Broj vojnika koji se trenutno dobrovoljno prijavljuje za vojsku daleko je manji od očekivanog broja regruta.
Posebna pažnja biće posvećena obuci starešinskog kadra. Najmlađi potporučnici će biti zaduženi za izvođenje obuke i neposredan kontakt sa novim vojnicima. Pored vojne obuke, naglašena je važnost ličnog odnosa i rešavanja raznih problema koji se mogu pojaviti, uključujući i emocionalne aspekte, kao što su problemi u ljubavnim odnosima ili odvojenost od porodice. Janićević je naglasio da je važno imati razumevanja za lične izazove mladih vojnika, koji se nalaze u zatvorenom sistemu vojne obuke.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je izjavio da će zemlja nastaviti da ubrzano radi na naoružavanju i opremanju vojske. On veruje da će Vojska Srbije sledeće godine napredovati na rang listi „Global Firepower Index“ i da će se naći među prvih 50 vojnih sila. Trenutno se Srbija nalazi na 63. mestu, dok je Hrvatska na 74. mestu.
Vučić je istakao značaj ulaganja u vojsku kao sredstvo zaštite suvereniteta zemlje i obezbeđivanja mira i sigurnosti građanima. On je naglasio da je od vitalnog značaja odvratiti potencijalne agresore kroz snažno i ubrzano jačanje vojske.
Obaveza služenja vojnog roka u Srbiji prestala je 1. januara 2011. godine, a od tada su se u vojsku prijavljivali isključivo dobrovoljci. Ova promena u politici služenja vojnog roka dolazi u trenutku kada se Srbija suočava s različitim izazovima u regionu, te se smatra da bi povratak obaveznog vojnog roka mogao ojačati vojnu strukturu i sposobnost zemlje da reaguje na potencijalne pretnje.
Tokom poslednjih godina, vojska Srbije se modernizovala i opremila savremenom tehnologijom, što je dodatno doprinelo jačanju njenih kapaciteta. Pored toga, vojne vežbe i saradnja s drugim zemljama postali su ključni elementi u jačanju vojnih sposobnosti.
U tom kontekstu, povratak obaveznog vojnog roka može se posmatrati kao deo šire strategije vojnog jačanja i prilagođavanja potrebama modernog vremena. Očekuje se da će ovaj korak izazvati različite reakcije među građanima, a posebno među mladima koji će biti obuhvaćeni obaveznim vojnim služenjem.
Kao završnu reč, Janićević je naglasio da je važno da vojska ne bude samo institucija, već i zajednica koja razume i podržava svoje članove, posebno u trenucima kada se suočavaju s izazovima tokom vojne obuke. Ovaj povratak obaveznog vojnog roka predstavlja značajan korak u istoriji vojske Srbije i može imati dalekosežne posledice po društvo i sigurnost zemlje.
