Cene stanova u popularnim delovima Grčke, posebno onima koje najviše traže kupci iz Srbije, zabeležile su značajan porast od 2020. godine, sa povećanjem od najmanje 50%. Građani Srbije, kao i pripadnici dijaspore, sve više se pojavljuju na ovom tržištu ne samo kao kupci za ličnu upotrebu, već i kao investitori koji kupuju nekretnine radi preprodaje.
Nenad Marinković, suvlasnik agencije Hellas nekretnine, ističe da tržište na severu Grčke, posebno na Halkidikiju i u okolini Soluna, beleži konstantan rast cena, sa godišnjim povećanjem od 10 do 15%. Interesovanje kupaca iz Srbije, ali i iz Severne Makedonije, Rusije i Ukrajine, raste iz godine u godinu. Marinković napominje da se danas za jednu nekretninu često nadmeće desetak zainteresovanih kupaca, dok je pre nekoliko godina taj broj bio znatno manji.
Potražnja za nekretninama je velika, dok je ponuda ograničena, što dodatno podiže cene. Na primer, stan koji je pre tri godine vredio oko 70.000 evra, danas se prodaje i za 110.000 evra. Postoje delovi grčkog primorja gde su cene povoljnije, poput Jonske obale, ali ti regioni nisu toliko atraktivni za kupce iz Srbije zbog veće udaljenosti.
Prosečne cene kvadrata u Solunu kreću se od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Solun je posebno zanimljiv kupcima jer omogućava lako izdavanje nekretnina tokom cele godine. Sličan trend rasta cene primećen je i u letovalištima blizu Soluna, kao što su Perea i Nea Epivates, koja su dobro povezana javnim prevozom.
Povećanje cena na tržištu nekretnina privuklo je i sve veći broj investitora iz Srbije koji vide priliku za zaradu kroz kupovinu i preprodaju nekretnina. Dušan Hajduk-Veljković, direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom, naglašava da su pre nekoliko godina nekretnine u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra bile mnogo dostupnije nego danas, dok se prosečna vrednost transakcija sada približava 150.000 evra.
Potražnja se najčešće deli u dve grupe: manji stanovi od oko 50 kvadrata, idealni za izdavanje, i veće nekretnine od oko 70 kvadrata, koje se obično kupuju za lične potrebe. Uz cenu nekretnine, kupci treba da računaju i na dodatne troškove, koji se kreću između 8 i 10% od vrednosti objekta i obuhvataju poreze, takse i provizije.
Cene kvadrata trenutno se kreću od oko 2.500 evra za starogradnju do 3.000–3.500 evra za novogradnju, dok su niže u olimpijskoj regiji, gde kvadrat može da se nađe za oko 2.000 evra. Solun se pokazuje kao atraktivna destinacija za investicije, jer se nekretnine lako izdaju, kako dugoročno, tako i na dnevnom nivou. Cene su slične beogradskim, a ponekad i niže.
Prema Hajduk-Veljkovićevim procenama, godišnji povrat investicije, nakon odbitka svih troškova, iznosi između 5 i 6%. Marinković dodaje da se sličan povrat može ostvariti i kroz celogodišnje izdavanje stanova u Solunu i sezonsko izdavanje apartmana na moru, što predstavlja čestu dilemu kupaca.
Zvanični podaci ukazuju na to da grčko tržište nekretnina nastavlja da beleži snažan investicioni rast, ali da postaje sve manje dostupno lokalnom stanovništvu. Američko-grčka privredna komora upozorava da rast cena i manjak ponude čine stanovanje sve teže dostupnim, što zahteva rad na povećanju dostupnosti.
Iako su cene nekretnina u poslednjim godinama znatno porasle, Grčka i dalje spada među zemlje sa relativno skromnim kumulativnim rastom cena u dužem vremenskom periodu, što je rezultat višegodišnje ekonomske krize. Snažan turizam, interes stranih investitora i stabilna domaća potražnja nastavljaju da oblikuju tržište, ali pred sektorom nekretnina ostaje mnogo izazova.
