Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini krajem jula 2023. godine bilo je 320.940 osoba. Ova brojka obuhvata različite kategorije nezaposlenih, pri čemu su najzastupljeniji kvalifikovani radnici, koji čine 31,6 odsto ukupnog broja. Nekvalifikovanih radnika bilo je 92.051, što predstavlja 28,68 odsto, dok je 91.668 lica sa srednjom stručnom spremom, što čini 28,56 odsto. Ovi podaci ukazuju na trenutnu strukturu nezaposlenosti u zemlji, koja se suočava sa izazovima na tržištu rada.
U julu 2023. godine, od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih, 15.776 osoba su se novoprijavile. U istom mesecu, sa evidencija službi zapošljavanja obrisano je 11.807 lica. Ove brojke sugerišu da se situacija na tržištu rada menja, ali i da postoji potreba za dodatnim merama kako bi se poboljšala zapošljivost i omogućila nova radna mesta.
U kontekstu prestanka radnog odnosa, u julu je za 10.568 osoba prestao radni odnos, dok su poslodavci prijavili potrebu za zapošljavanjem 2.539 novih radnika. Ovi podaci ukazuju na dinamičnost tržišta rada, ali i na to da postoji veća potreba za radnicima nego što je trenutno dostupno.
Podaci Agencije za rad i zapošljavanje BiH pokazuju da se nezaposlenost u Republici Srpskoj u julu smanjila za 91 lice ili 0,18 odsto u odnosu na jun. S druge strane, u Federaciji BiH zabeležen je porast nezaposlenosti za 4.090 osoba ili 1,61 odsto. Ova razlika između dva entiteta može biti rezultat različitih ekonomskih politika i inicijativa koje se sprovode u svakom od njih.
S obzirom na tekuće stanje na tržištu rada, važno je da se preduzmu mere koje će omogućiti smanjenje nezaposlenosti i povećanje zapošljivosti. Strateška ulaganja u obuku i obrazovanje radne snage, kao i podrška malim i srednjim preduzećima, mogu biti ključni faktori u postizanju ovih ciljeva.
U poslednjim godinama, Bosna i Hercegovina se suočava sa različitim izazovima, uključujući ekonomske krize, migracije radne snage i promene u globalnom tržištu rada. Ovi faktori dodatno komplikuju situaciju i zahtevaju proaktivne pristupe kako bi se obezbedila održiva rešenja za nezaposlenost.
Osim toga, uloga državnih i lokalnih vlasti je od suštinskog značaja u ovom procesu. Saradnja između vlade, poslodavaca i obrazovnih institucija može doprineti razvoju programa koji će osnažiti radnu snagu i pripremiti je za zahteve tržišta. Takođe, važno je uspostaviti mehanizme za praćenje i analizu tržišta rada kako bi se pravovremeno reagovalo na promene i potrebe.
U narednim mesecima, očekuje se da će se fokusirati na razvoj programa stručnog osposobljavanja i prekvalifikacije, kako bi se nezaposleni lakše prilagodili potrebama tržišta. Takođe, potrebno je raditi na promociji preduzetništva i inovacija, što može doprineti stvaranju novih radnih mesta.
Konačno, iako su podaci o nezaposlenosti zabrinjavajući, postoji prostor za optimizam. Sa pravim merama i politikama, Bosna i Hercegovina može poboljšati svoje ekonomske perspektive i smanjiti nivo nezaposlenosti, pružajući bolju budućnost svojim građanima.
