U okviru državnog programa podrške mladima za kupovinu prve nekretnine, do sada je odobreno 6.645 kredita, čime su iscrpljena sredstva za ovu namenu, izjavio je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović. On je istakao da zbog velikog interesovanja država planira nova izdvajanja u vrednosti od 300 miliona evra, uz zadržavanje postojećih uslova i dodatna unapređenja, kao što je širi krug potencijalnih žiranata. Do sada je izdato više od 100.000 potvrda o upisu prava svojine po zakonu „Svoji na svome“. Očekuje se da do kraja godine bude doneto između 300.000 i 500.000 rešenja, odnosno da te nekretnine budu upisane u katastar. Pitanje koje se postavlja je koliko objekti koji ulaze u legalne tokove, kao i subvencionisani krediti za mlade, utiču na stanje na tržištu nekretnina.
Posrednik u prometu i zakupu nekretnina, Ervin Pašanović, izjavio je da će upis novih nekretnina po zakonu „Svoj na svome“ i subvencionisani krediti za mlade značajno uticati na tržište nekretnina. On napominje da što je veća ponuda nekretnina, veća je i tražnja, što može dovesti do rasta cena. „Neko bi to mogao videti kao negativan rezultat, ali smatram da je ova akcija veoma pozitivna. Imamo oko pet miliona legalnih nekretnina, ali i još oko pet miliona, što je faktički 50 odsto, nekretnina koje su bile van pravnog prometa“, rekao je Pašanović.
Prema njegovim rečima, očekuje se da do kraja godine bude polovina miliona nekretnina u pravnom prometu, dok je još oko dva miliona u obradi. Veliki broj građana će dobiti dodatni kapital koji će moći da koristi kroz kredite ili investiranje u biznis. Pašanović ističe da su te cifre impozantne i da će izgledati zaprepašćujuće kada se objave.
On se osvrnuo i na strukturu objekata koji će biti legalizovani, naglašavajući da se većinom radi o nelegalizovanim objektima na periferiji gradova, koji neće značajno uticati na cene nekretnina. „Bilo je najava da će, kada se pojavi dva i po miliona novih nepokretnosti, cene neminovno morati da idu dole, ali s obzirom na strukturu objekata, ne vidim da će do toga doći“, dodaje on.
Pašanović takođe ukazuje na to da Beograd traži između 25.000 i 30.000 novih stambenih jedinica godišnje, dok se u praksi dobijaju ispod 10.000. „Cene novogradnje će ostati visoke, a s druge strane, starogradnja će pratiti novogradnju, tako da ne očekujem veće korekcije cena“, naglašava on.
On dodaje da trenutni kupci u Srbiji plaćaju visoke cene nekretnina, ali i imaju visoke zahteve. „Više nije zanimljivo kupiti kvadrat po lokaciji, već se gleda koji je sadržaj prisutan – parkovi, igrališta za decu i kućne ljubimce, ponuda radnji, komšiluk, parkiranje“, objašnjava Pašanović. Svi ti faktori, pored kvaliteta gradnje, značajno utiču na cenu nekretnina.
Na pitanje o realnosti cena nekretnina, Pašanović naglašava da cene nisu previsoke ili nerealne jer se prodaju. „Dok god se nešto prodaje, cena je adekvatna tržištu. Onog trenutka kada roba prestane da se prodaje, to znači da je cena previsoka i da će doći do korekcije“, dodaje on.
Kada cene nekretnina počnu da padaju, to obično ukazuje na recesiju, što se već može primetiti u Austriji gde cene opadaju. „Trenutno smo mi uspeli da izbegnemo te direktne posledice“, zaključuje Pašanović.
