Stara legenda kaže da su nekada ljudi verovali da postoje tri magična drveta: hrast, tisa i dren, a posebno se isticala moć drena, koji je smatran zaštitnikom porodice, donosiocem dugovečnosti i zdravlja. Izreka „zdrav kao dren“ potvrđuje ovu tradiciju, jer se drvo drena od davnina koristi za zaštitu od udara groma i uroka.
Dren, poznat kao Cornus mas, ima dugu istoriju upotrebe. Stari Grci su ga koristili pre više od 7.000 godina, i to ne samo zbog plodova za ishranu, već i zbog čvrstog drveta koje je služilo za izradu alata. Rimljani su od njega pravili koplja, što dodatno ukazuje na njegovu vrednost. Na našim prostorima, dren raste kao samonikla vrsta, a njegovi plodovi su poznati po velikoj lekovitoj i hranljivoj vrednosti.
U srpskoj tradiciji, drvo drena ima posebno mesto. Veruje se da se drvo drena mora saditi na mestu gde se podiže kuća, jer donosi zdravlje i dugovečnost. Uoči Božića, 7. januara, česnica, kao centralni deo božićne trpeze, obavezno sadrži grančicu drena koja simbolizuje zdravlje. S obzirom na to da se sve više ljudi nada da će u česnici pronaći dren, umesto novčića, koji simbolizuje bogatstvo, može se primetiti promena u vrednostima u našem društvu.
Dren se naziva i drenak, drenić, drenj, što pokazuje njegovu prisutnost u narodu. Njegovo cvetanje u kasnu zimu i rano proleće, sa prelepim zlatnožutim cvetovima, najavljuje dolazak proleća. Plodovi, koji sazrevaju krajem leta i početkom jeseni, su crveni, privlačni, ali bogati taninima i organskim kiselinama, što im daje izuzetnu lekovitu vrednost.
U ishrani, proizvodi od drenjina, kao što su sok, čaj ili džem, efikasni su u lečenju stomačnih tegoba. Dren se može jesti svež, zamrznut ili prerađen, a njegovo lekovito dejstvo ostaje isto. Danas se sve više naglašava značaj drena u ishrani zbog njegovih povoljnih uticaja na zdravlje.
Plodovi drena su bogati antioksidansima, koji pomažu u zaštiti organizma od slobodnih radikala, a primenjuju se kao lek protiv dijareje i groznice. U mnogim zemljama, kao što su Italija i Francuska, nedozreli plodovi se konzerviraju, dok se u Rusiji koriste kao začin.
Dren takođe pomaže u lečenju različitih bolesti, uključujući malokrvnost, bolesti bubrega i dijabetes. Ruski naučnici su potvrdili njegovu lekovitost, a svi delovi biljke, uključujući plodove, koru i listove, imaju antimikrobiološka svojstva. Čaj od drena se koristi za lečenje raznih crevnih problema i dijareje, dok se čaj od kore može koristiti kao dodatak ishrani.
Plodovi drena su bogati vitaminom C, a sok od drenjina se smatra idealnim prirodnim lekom za oporavak organizma, posebno u sezoni prehlada. Osim što jača imunitet, dren može pomoći u izlečenju rana i raznih bolesti. Čaj od drena se lako priprema, a može se zasladiti medom za bolji ukus.
U zaključku, dren se može smatrati pravim biljnim lekarom, čija lekovita svojstva i hranljiva vrednost čine ga nezamenljivim delom naše tradicije i ishrane. Njegova upotreba u savremenoj ishrani i medicini sve više se popularizuje, a plodovi drena predstavljaju pravi dragulj prirode.
