Peter Madjar i njegova stranka Tisa ostvarili su značajnu pobedu na nedavnim izborima u Mađarskoj, dok je u Bugarskoj bivši predsednik Rumen Radev trijumfovao sa ubedljivom većinom. Ove izborne aktivnosti su se dešavale i u Sloveniji, gde je premijer Robert Golob iz pokreta Sloboda postigao relativnu pobedu, ali nije uspeo da formira novu vladu.
Nakon izbora, konstitutivna sednica za sastav nove mađarske vlade zakazana je za sredinu maja. Peter Madjar je, nakon razgovora sa predstavnicima Brisela, odlučio da ukloni mađarski veto na sankcije Rusiji i evropske fondove za Ukrajinu. Ova odluka je izazvala veliku pažnju, kao i njegova izjava o mogućem povratku Mađarske u članstvo Međunarodnog krivičnog suda, iz kojeg je prethodno izašla pod vlašću Viktora Orbana zbog poternice za izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
„Bio sam jasan u razgovoru sa premijerom: nećemo se ponovo pridruživati, pošto još možemo da zaustavimo povlačenje. Vlada Tise ima nameru da zaustavi taj proces do 2. juna, kako bi Mađarska ostala članica Međunarodnog krivičnog suda. Ako je neka zemlja članica, a tražena osoba uđe na našu teritoriju, ta osoba mora biti uhapšena“, izjavio je Madjar.
U Bugarskoj, Rumen Radev, koji je poznat po svojim proruskim stavovima, osvojio je izbore bez potrebe za koalicijom. Nakon pobede, Radev je naglasio važnost kritičkog razmišljanja i pragmatizma u evropskoj politici. „Trebalo bi da znate da će Bugarska uložiti napore da nastavi svoj evropski put. Snažnoj Bugarskoj i snažnoj Evropi potrebno je kritičko razmišljanje i pragmatično delovanje“, rekao je Radev.
U Sloveniji su izbori bili veoma tesni. Premijer Robert Golob iz pokreta Sloboda postigao je relativnu pobedu, ali su njegovi napori da formira vladu propali. Sada se pažnja usmerava ka Janezu Janši iz SDS-a, koji bi mogao da osigura potrebnu većinu za formiranje četvrte vlade.
Vladimir Todić, istoričar i saradnik Newsmax Balkans televizije, komentarisao je značaj ovih izbora. On je istakao da će prvo putovanje Petera Madjara biti u Poljsku, što se može smatrati priznanjem poljskom premijeru Donaldu Tusku za njegovu podršku. Todić je takođe napomenuo da Madjar želi da sazna kako da odblokira sredstva iz evropskih fondova, što bi moglo biti ključno za pokretanje ekonomskih programa.
Na pitanje o tome da li Madjar može biti svrstan u kategoriju populista, Todić je odgovorio da je još rano za takvu procenu. On smatra da je uzbuđenje u krugovima Evropske unije preterano i preuranjeno. Todić je takođe komentarisao Madjarove stavove prema energetskim odnosima sa Rusijom i njegovu nameru da istraži odnose sa Kinom, što može ukazivati na sklonost populizmu.
Todić se dotakao i Radeva, koji je često kritiziran kao proruski političar. On je istakao da je Radev bio predsednik Bugarske od 2016. godine i da se njegova politika nije značajno promenila. Todić je naglasio da je Bugarska vojska tradicionalno sklona saradnji sa Rusijom i da Radevova politika ide u tom pravcu.
Govoreći o mogućem povratku Viktora Orbana na vlast, Todić je rekao da ne bi otpisivao Orbana, naglašavajući njegovu političku veštinu i iskustvo. „Orban je jedan od najiskusnijih evropskih političara i teško je reći da li se priprema za političku penziju“, dodao je Todić.
Ukratko, rezultati nedavnih izbora u Mađarskoj, Bugarskoj i Sloveniji osvetljavaju složene političke dinamike u regionu. Sa novim liderima na čelu, očekuje se da će se oblikovati nova politika koja će se baviti izazovima unutar Evropske unije, kao i spoljnim odnosima sa Rusijom i drugim državama.
