Za samo nekoliko nedelja, sukob sa Iranom promenio je energetsku računicu Evrope. Evropske cene gasa su naglo porasle za 70 odsto, a zalihe su na niskom nivou. Poremećaji u snabdevanju, rastuća inflacija i mogućnost pooštravanja monetarne politike od strane Evropske centralne banke podižu strahove od ponavljanja energetske krize iz 2022. godine.
Referentna holandska cena prirodnog gasa (TTF) porasla je sa 38 evra po megavat-satu na 54 evra u toku meseca, što predstavlja rast od 70 odsto. Mart 2026. se tako pokazuje kao jedan od najjačih mesečnih skokova cena gasa u Evropi još od septembra 2021. Ovaj broj ima značaj daleko izvan energetskih tržišta.
Evropa je u ovu krizu ušla već u krhkom stanju. Podzemna skladišta gasa bila su popunjena svega 28,4 odsto na dan 24. marta, što je za pet procentnih poena manje nego u isto vreme prošle godine i znatno ispod petogodišnjeg sezonskog proseka, prema podacima kompanije „Kijos evropska analiza tržišta gasa“. Nemačka je među najizloženijima, sa skladištima popunjenim samo 22,3 odsto, što je pad od gotovo sedam procentnih poena u odnosu na prošlu godinu. Francuska se nalazi u sličnoj situaciji sa 22,1 odsto, dok je Holandija najkritičniji slučaj sa zalihama koje su pale na samo 6,0 odsto.
U kontrastu s tim, Iberijsko poluostrvo pokazuje jaču otpornost. Portugal ulazi u ovu krizu sa popunjenošću skladišta od 85,3 odsto, dok Španija ima 55,5 odsto, zahvaljujući razvijenijoj LNG infrastrukturi i manjoj zavisnosti od gasa u proizvodnji električne energije.
Šok u snabdevanju na samom izvoru je strukturne prirode. Katar, drugi najveći svetski izvoznik LNG-a, potvrdio je da više ne može da ispuni ugovorne obaveze nakon iranskih napada. Popravka oštećenih kapaciteta mogla bi da potraje i do pet godina. U analizi od 22. marta, „Goldman Saks“ je podigao svoju prognozu za TTF za drugi kvartal 2026. na 72 €/MWh, uz upozorenje da će Evropa morati da privuče LNG pošiljke iz Azije kako bi napunila skladišta pre sledeće zime.
U nepovoljnom scenariju, ako tokovi energije kroz Ormuski moreuz ostanu smanjeni 10 nedelja, prosečna cena TTF-a mogla bi da pređe 89 €/MWh. U izrazito nepovoljnom scenariju, cene bi mogle da pređu 100 €/MWh tokom čitavog leta. Anketa energetskih analitičara predviđa da bi, ako bi Ormuski moreuz bio blokiran tri meseca, cena mogla da poraste na oko 90 €/MWh, dok bi u slučaju zatvaranja od šest meseci cena mogla da dostigne skoro 160 €/MWh.
Za evropska domaćinstva, šok je stvaran, ali se ne prenosi jednako na račune za energiju. U razgovoru za Euronews, Đuzepe Moles, izvršni direktor kompanije „Acquirente Unico“, objasnio je da se kod računa za gas prenos cene dešava direktno, dok je kod električne energije efekat blaži. Cene električne energije rastu zbog viših troškova gasa, ali je uticaj na račune domaćinstava manji od skoka na veleprodajnom tržištu gasa.
Italija, iako u boljoj poziciji od proseka EU sa skladištima gasa popunjenim 43,9 odsto, suočava se s pretnjom u vidu cena nego u vidu fizičkog nedostatka gasa. Premijerka Đorđa Meloni je intenzivirala saradnju sa Alžirom, koji je najveći snabdevač gasa za Italiju, ali Moles upozorava da Alžir ne može u potpunosti neutralizovati posledice sistemske krize u Zalivu.
Trend smanjenja inflacije u Evropi, koji traje poslednje tri godine, za sada je završen. „Goldman Saks“ očekuje porast ukupne inflacije u evrozoni na 2,7 odsto u martu, skoro u potpunosti zbog energije. Efekti inflacije nisu jednaki u svim zemljama; na primer, Nemačka se suočava sa skokom cena dizela, dok je Španija delimično ublažila udar smanjenjem PDV-a na energente.
Za Evropsku centralnu banku, proračun se promenio u samo nekoliko nedelja, a očekuje se da će kamatne stope rasti usled inflacije. U nepovoljnom scenariju, „Goldman Saks“ procenjuje da bi stope morale rasti ukupno 75–100 baznih poena. Vremenski okvir je neugodna situacija, a prognoza rasta BDP-a evrozone za celu godinu je smanjena na 0,7 odsto. S obzirom na trenutne okolnosti, tržišta se suočavaju sa povećanom volatilnošću i dužim skokovima cena. Kriza iz 2022. bila je sistemski šok, a aktuelna situacija se čini više ciljano usmerenim, neujednačenim i, za sada, upravljivijim problemom.
