Seizmička aktivnost u Srbiji ponovo je u porastu, a poslednji zabeležen zemljotres jačine tri stepena po Rihteru dogodio se u Kučevu. Ovo je otvorilo pitanje o mogućim jačim zemljotresima u budućnosti, naročito u centralnom delu zemlje. Iako stručnjaci smatraju da nema razloga za paniku, neki seizmolozi upozoravaju na mogućnost snažnijih potresa u Šumadiji.
Centralna Srbija se smatra najseizmičnijom oblasti u zemlji, a očekuje se da će u narednih 10 do 15 godina doći do zemljotresa magnitude oko 5 stepeni. Ovi potresi, poput onih u Kraljevu 2010. godine, mogli bi izazvati određenu štetu, ali ne bi bili razorni. Stručnjaci objašnjavaju da su zgrade u Srbiji generalno otporne na zemljotrese, iako stariji objekti mogu biti ranjiviji.
Balkan je geološki kompleksna oblast gde se sudaraju tri velike tektonske ploče: Evroazijska, Afrička i Anadolska. Ova kolizija stvara česte, iako obično slabije zemljotrese. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, Dragan Milovanović, ističe da centralni deo Srbije, koji prolazi kroz dva velika „šava“, predstavlja glavnu seizmičku zonu. Ovi „šavi“ su granice mikro ploča koje mogu izazvati zemljotrese, ali se ne očekuju potresi veće jačine.
Seizmološkinja Ana Mladenović objašnjava da se centralna Srbija smatra najkritičnijom tačkom zbog svoje sposobnosti da generiše zemljotrese od 5 stepeni svake decenije. Iako se ne očekuju razorne posledice, kao što su rušenja zgrada, mogu se javiti materijalne štete kao što su oštećenja zidova ili pad predmeta sa polica.
U Šumadiji se očekuje zemljotres magnitude oko 5 stepeni, ali tačan trenutak se ne može predvideti. Mladenović navodi da seizmolozi prate geološke rasede koji su odgovorni za zemljotrese, što im omogućava da prognoziraju moguće buduće potrese.
Direktor Seizmološkog zavoda Srbije, Branko Dragićević, potvrđuje da se na ovim prostorima očekuju slični zemljotresi kao što je bio onaj u Kraljevu 2010. godine. On dodaje da savremena tehnologija i gradnja omogućavaju da objekti budu otporniji na zemljotrese, ali stariji objekti izgrađeni pre 1963. godine mogu biti u opasnosti zbog nekvalitetne konstrukcije.
Petrovac na Mlavi i Svilajnac se takođe prepoznaju kao seizmične oblasti, ali se ne očekuju jaki zemljotresi. Mladenović naglašava da u ovom regionu dolazi do slabijih potresa, dok se veći zemljotresi javljaju ređe.
Kada je reč o najtrusnijim područjima u Srbiji, Mladenović ističe Kopaonik, dolinu zapadne i Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac i Valjevo, kao i Mionicu i Lazarevac. U Beogradu, međutim, ne postoji značajno seizmičko riziko, iako se najbliža seizmička područja nalaze na udaljenosti od stotinak kilometara.
Zaključak je da, iako se očekuju zemljotresi u Srbiji, savremena gradnja i seizmološka istraživanja pomažu u smanjenju rizika od ozbiljnih posledica. Građani se podstiču da se informišu o pravilnom ponašanju tokom zemljotresa i da budu spremni na eventualne potrese u budućnosti.
