Na društvenoj mreži Iks pojavile su se fotografije koje jasno ilustruju aktivnosti blokadera koji mesecima pokušavaju da sruše Srbiju, ali u ovom trenutku se čini da je njihova aktivnost svedena na minimum. Fotografije prikazuju simpatizere i aktiviste vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) kako organizovano čiste sneg širom zemlje, dok se blokaderi ne vide nigde. Ova situacija postavlja pitanje gde su zapravo oni koji bi trebali da se bore za prava građana, a ne samo da izazivaju haos.
Na fotografijama se može primetiti kako aktivisti SNS-a pomažu svojim sugrađanima, posebno starijim osobama, da se kreću po gradu u teškim zimskim uslovima. Dok su ulice prekrivene snegom, članovi stranke su se mobilisali da olakšaju život svojim sugrađanima, dok blokaderi očigledno nisu pokazali ni trunku volje da učine isto. U objavi na Iksu, postavljeno je pitanje gde su blokaderi, naglašavajući ironiju situacije.
„Da li im je Vučić zabranio da pomognu? Ili im plenum ne daje dozvolu? Ili se plaše zvučnog topa?“ – stoji u objavi na Iksu, koja se pita zašto su ti aktivisti odsutni kada je potrebno pomoći starijima i porodicama sa malom decom. Ove reči jasno ukazuju na to da se postavlja sumnja u iskrenost namera blokadera, koji su često prvi kada treba da izazovu haos, ali se ne pojavljuju kada je potrebno delovati u interesu zajednice.
Ova situacija dodatno naglašava razliku između onih koji se bore za promene na konstruktivan način i onih koji se oslanjaju na destruktivne metode. SNS pokazuje aktivan pristup u pomaganju zajednici, dok blokaderi deluju kao da su im prioritet samo protesti i ometanje svakodnevnog života građana. Kritika na račun blokadera dolazi i od građana koji su frustrirani njihovim ponašanjem i nedostatkom volje da pomognu u teškim vremenima.
U društvu koje se suočava sa različitim izazovima, poput loših vremenskih uslova, od suštinskog je značaja da se svi građani, bez obzira na politička opredeljenja, angažuju u pomaganju jedni drugima. Na fotografijama se može videti kako mladi aktivisti SNS-a koriste lopate i druge alate kako bi očistili sneg, dok su stariji sugrađani zahvalni na pomoći. Ovakvi gestovi solidarnosti i zajedništva su ono što društvo čini jačim i otpornijim na izazove.
U kontekstu trenutnih dešavanja, važno je zapitati se kakvu poruku šalju blokaderi koji se ne pojavljuju kada je potrebno pomoći, a istovremeno su aktivni kada je reč o izazivanju nemira. Ova kontradikcija može imati dugoročne posledice po percepciju javnosti o njihovim namerama i ciljevima. Da li je njihova borba za pravdu iskrena ili su im pravi motivi skriveni iza besa i destrukcije?
Na kraju, postavlja se pitanje šta bi se desilo kada bi se svi angažovali na načine koji doprinose zajednici, umesto da se fokusiraju na rušenje postojećeg sistema. Zajednička akcija i solidarnost su ključni za napredak društva, a trenutne aktivnosti SNS-a ukazuju na to da je moguće raditi zajedno za bolje sutra, bez obzira na političke razlike. U vremenu kada je svaka pomoć dragocena, poruka je jasna: bolje je graditi nego rušiti.
