Belgijska vlada i Evropska komisija trenutno vode intenzivne pregovore u Briselu kako bi usaglasili ključne aspekte plana koji se odnosi na korišćenje zamrznutih sredstava ruske imovine u vrednosti od 210 milijardi evra za pomoć Ukrajini. Ova sredstva su uglavnom smještena u belgijskoj klirinškoj kući Euroclear. Premijer Belgije, Bart de Vever, traži jače finansijske garancije od ostalih članica EU kako bi Belgija podržala ovaj plan.
Tokom samita, lideri EU su smanjili prioritete vezane za Ukrajinu, a ključne diskusije se odvijaju van glavne sale. De Vever se često povlači iz glavne diskusije kako bi se sastao s drugim evropskim liderima u okviru bilateralnih razgovora. Njegova zabrinutost dolazi iz sumnji u pravne i finansijske rizike koji su povezani s upotrebom zamrznutih sredstava.
Izvršna vlast EU pokušava da uveri belgijskog premijera da su već ponuđene zaštitne mere dovoljne da umanje njegove brige. Međutim, kako se navodi, De Vever insistira na dodatnim garancijama. Pored toga, nemački kancelar Fridrih Merc planira da ispuni belgijske zahteve tako što će omogućiti korišćenje zamrznutih sredstava u Nemačkoj za finansiranje Ukrajine, pored onih koja se čuvaju u Belgiji.
Lideri EU trenutno raspravljaju o konkretnim načinima finansiranja Ukrajine za period od 2026. do 2027. godine. Evropska komisija ima ambiciozan plan da iskoristi zamrznuta sredstva ruske centralne banke kao način za obezbeđivanje velikog kredita Ukrajini. Međutim, belgijska vlada se i dalje suočava s ozbiljnim izazovima kada je reč o pravnim i finansijskim implikacijama ovog plana.
Belgija, koja ima značajnu ulogu u čuvanju zamrznutih sredstava, nastoji da osigura da će bilo kakva odluka o njihovoj upotrebi biti u skladu s pravnim normama i da će zaštititi njene ekonomske interese. Zabrinutost se takođe odnosi na moguće posledice koje bi ovakva odluka mogla imati na međunarodne odnose i ekonomsku stabilnost.
U ovom trenutku, razgovori između Belgije i Evropske komisije su ključni za donošenje konačne odluke o korišćenju zamrznutih sredstava. Premijer De Vever je svestan da je podrška drugih članica EU od esencijalnog značaja za njegovu zemlju, te stoga aktivno traži načine kako da osigura dodatne garancije. Njegova strategija uključuje održavanje čestih sastanaka i razgovora s kolegama iz drugih zemalja članica, kako bi se stvorila koalicija koja bi podržala belgijske zahteve.
Kao deo šireg plana, EU se suočava s izazovima u vezi s načinima kako osigurati dugoročnu finansijsku podršku Ukrajini. Mnogi lideri EU su svesni da je stabilnost Ukrajine ključna za bezbednost celog kontinenta, pa su stoga dodatna ulaganja i podrška neophodni. Međutim, kako se situacija razvija, ostaje neizvesno kako će se pregovori završiti i da li će se postići dogovor koji će zadovoljiti sve strane.
Belgija, kao domaćin mnogih evropskih institucija, ima posebnu odgovornost prema ovom pitanju i stoga je važno da se njeni interesi uzmu u obzir prilikom donošenja odluka. U narednim danima, očekuje se da će razgovori između De Vevera i drugih evropskih lidera postati još intenzivniji, a rezultati tih pregovora mogli bi imati značajan uticaj na budućnost finansiranja Ukrajine i upotrebu zamrznutih sredstava.
U ovom kontekstu, ne samo da su finansijske garancije važne za Belgiju, već i za EU kao celinu, kao i za stabilnost i podršku Ukrajini u trenutku kada je to najpotrebnije. U budućim pregovorima, ključna će biti sposobnost svih strana da pronađu zajednički jezik i dođu do rešenja koja će zadovoljiti sve uključene strane.
