Ruski teretni brod „Ursa Major“, koji je prevozio dva nuklearna reaktora namenjena za podmornice, potonuo je u vodama blizu obale Španije pod nerazjašnjenim okolnostima. Ovaj incident, koji se dogodio 23. decembra 2024. godine, izazvao je sumnje i izazvao istragu zapadnih vojnih snaga, s obzirom na to da bi mogao biti deo strategije da se Moskvi onemogući isporuka kritične nuklearne tehnologije Severnoj Koreji, ključnom savezniku.
Brod je nestao oko 60 milja od španske obale, a incident se pok cojnjao s pritiskom Severne Koreje da pošalje pomoć Rusiji u njenoj invaziji na Ukrajinu. Ova situacija je dodatno pojačala sumnje da je teret broda bio neka vrsta „valute“ za vojnu pomoć Pjongjangu.
U poslednjih godinu dana, vojne aktivnosti u blizini mesta potonuća dodatno su otežale razumevanje situacije. Američki avioni tipa WC-135R, poznati kao „nuke sniffers“, preleteli su lokaciju dva puta, a njihova svrha je detekcija radioaktivnih čestica u atmosferi. Nedelju dana nakon potonuća, ruski brod „Jantar“, zvanično angažovan za okeanografska istraživanja, posetio je mesto brodoloma, a tokom njegovog prisustva zabeležene su još četiri snažne podvodne eksplozije. Postoji sumnja da su ove eksplozije imale za cilj potpuno uništenje tereta.
Kapetan broda, Igor Anisimov, tokom ispitivanja priznao je da je „Ursa Major“ prevozila komponente za dva nuklearna reaktora slična onima koji se koriste u podmornicama. Iako nije mogao potvrditi da su reaktori bili napunjeni nuklearnim gorivom, istakao je da je krajnja destinacija bila severnokorejska luka Rason.
Hronologija događaja liči na scenario špijunskog trilera. Brod je isplovio iz Sankt Peterburga 11. decembra, a kao odredište je bio naveden Vladivostok. Međutim, obaveštajni podaci sugeriraju da je ruta bila pažljivo planirana kako bi se izbegla pažnja, uz pratnju ruskih vojnih brodova.
Problemi su počeli 22. decembra kada je brod drastično usporio. Iako je posada javila da je sve u redu, 24 sata kasnije upućen je poziv za pomoć. U blizini mašinskog odeljenja odjeknule su eksplozije, što je dovelo do smrti dva člana posade i naginjanja broda. Španski spasioci su uspeli da evakuišu 14 preživelih, ali su se pojavili dodatni problemi kada je ruski ratni brod „Ivan Gren“ naredio povlačenje svih plovila na najmanje dve milje.
Iako je „Ursa Major“ delovala stabilno, ruska pratnja je ispalila signalne rakete, nakon kojih su usledile nove detonacije. Španska seizmička mreža potvrdila je da su ovi potresi odgovarali podvodnim eksplozijama, a brod je potonuo u 23:10 časova.
Istražitelji razmatraju mogućnost da je trup broda probijen visoko tehnološkim oružjem, kao što je redak torpedo „Barracuda“. Ova vrsta torpeda može izazvati tihi udar, objašnjavajući naglo usporavanje broda bez vidljive eksplozije.
Iako zapadni zvaničnici nisu potvrdili učešće u potapanju, sumnja se na želju da se spreči prelivanje ruske nuklearne tehnologije u Severnu Koreju. Severna Koreja je decenijama pokušavala da razvije operativnu nuklearnu podmornicu, a snimci iz 2025. godine prikazuju trup takvog plovila.
S obzirom na to da olupina leži na dubini od oko 2.500 metara, španske vlasti tvrde da je izvlačenje crne kutije sa te dubine „tehnički nemoguće“. Skepticizam je izražen među stručnjacima, koji smatraju da vlada skriva informacije. Pitanje radioaktivnog zagađenja ostaje otvoreno, jer prisustvo aviona za detekciju radijacije sugeriše da Pentagon ne prepušta ništa slučaju.
Ukoliko se ispostavi da je Rusija pokušala da prebaci reaktore Pjongjangu, to bi predstavljalo značajno kršenje međunarodnih sankcija i prelazak „crvene linije“ u nuklearnoj proliferaciji. Ovaj incident ostaje snažan podsetnik na blizinu direktnog sukoba velikih sila u pokušaju očuvanja globalne nuklearne ravnoteže.
