Prištinski režim odavno je prešao sa institucionalnih na nasilne metode zastrašivanja i progona Srba na Kosovu i Metohiji, a ova strategija očigledno poprima alarmantne oblike. Dok pokušava da hapšenjima direktora škola i bolnica zada konačni udarac obrazovnim i zdravstvenim ustanovama u srpskom sistemu, Aljbin Kurti paralelno nastavlja ubrzanu militarizaciju pokrajine najavom osnivanja tzv. kosovske žandarmerije.
Sagovornici „Novosti“ upozoravaju da kombinacija političkih progona, upada u srpske institucije i stvaranja novih bezbednosnih formacija pokazuje da Priština nasiljem pokušava da učvrsti kontrolu nad severom i centralnim delovima KiM, uprkos Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i protivljenju srpskog naroda i zvaničnog Beograda.
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ukazao je da je najava formiranja žandarmerije pokušaj da se izbegne dogovor između Prištine i nekadašnjeg generalnog sekretara NATO, koji predviđa da, bez dozvole komandanta KFOR-a, tzv. KBS ne mogu da budu raspoređene uz administrativnu liniju i na severu KiM. „To je pokušaj da bez odobrenja komandanta KFOR-a mogu da rasporede pravu vojsku, koja će biti legendirana kao nekakva žandarmerija. To je najveća opasnost i zato je Kurti pre neki dan rekao da će, kada se stvore uslovi, pojaviti tzv. KBS na severu Kosova, upravo da bi zamaskirao pokušaj ove prevare. Zapad to dobro zna, ali će prihvatiti“, naglašava Drecun.
Drecun je dodao da ne treba zanemariti dugoročne geopolitičke planove SAD i podsetio na plan izgradnje infrastrukture na Zapadnom Balkanu, koji uključuje Albaniju, Bugarsku i KiM, za vojne potrebe SAD. „Reč je o koridoru koji povezuje Jadransko i Crno more, a SAD stvaranje vojne formacije na KiM ‘uklapaju’ u svoje planove i tretiraju ih kao pomoćnu snagu za njihovu realizaciju“, objašnjava Drecun. On ukazuje na mogućnost sukoba sa našim snagama bezbednosti, naglašavajući da Priština nastavlja sa opremanjem svojih snaga u skladu sa napretkom srpske vojske.
U kontekstu najava Kurtija da će u tzv. vojsku Kosova biti uloženo milijardu evra, Drecun je istakao da su tzv. KBS ušle u treću, završnu fazu transformacije, koja treba da se završi do 2028. godine. Uočava se ubrzana dinamika opremanja, naoružavanja, obuke i formiranja jedinica. On dodaje da Priština ima značajnu podršku pojedinih zapadnih zemalja, pre svega SAD, Turske, Velike Britanije, Nemačke i nekih susednih zemalja poput Hrvatske.
Reakcija NATO-a na ove događaje bila je mlaka. Zvaničnik Alijanse je naglasio da „pažljivo prati najave kosovskih institucija o formiranju žandarmerije“ i da NATO nastavlja da sarađuje sa svim kosovskim bezbednosnim organizacijama, pružajući doprinos trajnoj bezbednosti na Kosovu. Takođe, Savetodavni tim za vezu NATO (NALT) „podržava razvoj KBS, u skladu sa njihovim prvobitnim mandatom civilne zaštite, kroz izgradnju kapaciteta, koordinaciju obrazovanja i obuke“.
Analitičar Srđan Graovac smatra da Kurti pojačava represiju nad Srbima u cilju jačanja svoje pozicije u radikalno nacionalistički orijentisanom albanskom društvu. „S obzirom na to da je njegov strateški cilj proterivanje Srba sa KiM, Kurti sprovodi najradikalnije mere“, ukazuje on. Graovac dodaje da međunarodna zajednica ne reaguje na ove akcije, jer je Kurti miljenik dela političkog Zapada i na njega se računa.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se situacija na Kosovu i Metohiji dodatno komplikuje, a srpski narod se nalazi pred novim izazovima. Dok Priština nastavlja sa svojim planovima, ostaje da se vidi kako će se međunarodna zajednica postaviti i da li će reagovati na sve veće tenzije i nasilje prema Srbima u regionu.
