Kontroverza oko dočeka rukometaša u Zagrebu ukazala je na duboku podeljenost hrvatskog društva. Naime, uprkos sprečavanju gradskih vlasti, rukometaši su sinoć proslavili osvajanje bronze na evropskom prvenstvu zajedno sa Markom Perkovićem Tompsonom na bini i desetinama hiljada ljudi na Trgu bana Jelačića. Organizaciju je preuzela vlada Hrvatske, a skup je organizovan bez dozvole grada. Opozicija je potez vlade nazvala državnim udarom, dok gradonačelnik tvrdi da se radi o nezapamćenom institucionalnom nasilju.
Sagovornici Euronews Srbija naglašavaju da je događaj, umesto da bude kruna sportskog slavlja, postao simbol borbe za politički narativ, posebno uoči narednih izbora. Publicista i novinar Boris Rašeta ocenjuje da je na Trgu bana Jelačića zapravo održan doček Tompsona, a ne rukometaša. Prema njegovim rečima, Tompson je podelio društvo ili je, zapravo, ono već bilo podeljeno, dok je on iskoristio te razlike kao pevač i preduzetnik. „On vam je nakon Gorana Bregovića, najbogatiji muzičar na Balkanu“, dodaje Rašeta.
Tompsonova popularnost se, kako ističe Rašeta, povezuje sa njegovom pesmom „Bojna Čavoglava“, koja polarizuje društvo. Ova pesma, koja je popularna u zavisnosti od političke situacije u Hrvatskoj, postaje sve relevantnija kada na vlast dođe SDP, a služi kao razlog njegovog rušenja. Ovaj put, dodaje, Tompson se „ubacio“ u trenutku kada je HDZ na vlasti, i već šest meseci je glavna tema u podelama u društvu.
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac ističe da je Tompson trenutno najuticajnija osoba u Hrvatskoj, dodajući da neko ko može okupiti pola miliona ljudi ne može biti smatran marginalnom pojavom. Štrbac naglašava da je događaj u Zagrebu pre svega unutrašnje pitanje Hrvatske i da ikona Tompsona i poruke koje širi nisu nove, već traju u kontinuitetu.
Rašeta ukazuje na to da se u Hrvatskoj vodi kontrola narativa vezanog za Drugi svetski rat, i da se pokušava prevrednovati njegovo značenje. „Pokušava se nametnuti jedno drugačije tumačenje dobrih i loših momaka“, objašnjava Rašeta, dodajući da će ovo trajati do narednih izbora. On smatra da cela Hrvatska od ovoga ima neusporedivu štetu.
Lokalna vlast se, kako dodaje, smatra nezavisnom od izvršne vlasti, a događaj u Zagrebu može se posmatrati kao „neka vrsta marša na Zagreb“. Štrbac upozorava na dugoročne posledice popularnosti Tompsona među mladima, ističući da je reč o generaciji koja je rođena nakon rata i nije osetila njegove posledice, ali je odgajana u atmosferi netrpeljivosti. „To nije njihova krivica, to je rezultat kontinuirane indoktrinacije kroz različite segmente društva“, naglašava Štrbac.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar hrvatskog društva, gde se politički narativi i kulturne ikone poput Tompsona koriste za postizanje političkih ciljeva i mobilizaciju podrške. U svetlu predstojećih izbora, jasno je da će se ove podele samo dodatno produbljivati, a društvo će se suočavati sa izazovima koji proizilaze iz takvih podela.
U svakom slučaju, doček rukometaša u Zagrebu nije samo sportski događaj, već je postao arena za politiku i identitet, što ukazuje na složenost i izazove s kojima se Hrvatska suočava u savremenom društvenom kontekstu.
