Blokade u obrazovnim ustanovama ponovo su u fokusu javnosti, a situacija se dodatno komplikuje najavama sa fakulteta i srednjih škola. Beogradska peta gimnazija već pet nedelja ne drži nastavu, dok su studenti Veterinarskog fakulteta izglasali potpunu blokadu. Ove akcije izazivaju rasprave o stanju obrazovnog sistema, a mnogi sagovornici smatraju da je potrebna hitna reakcija.
Željko Matić iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da rešenje za situaciju u Petoj beogradskoj gimnaziji postoji. On naglašava da je trenutna situacija neodrživa i da je ključno razrešiti vršioca dužnosti direktorke. „Gimnazijalci već petu nedelju ne idu na nastavu, a roditelji su izrazili nameru da ne prekinu blokadu“, dodaje Matić. On se nada da će se situacija rešiti razrešenjem direktorke i postavljanjem nove osobe iz kolektiva koja će biti prihvaćena od strane nastavnika.
Sociolog kulture i obrazovanja Zoran Avramović, s druge strane, smatra da su blokade kršenje zakona o obrazovanju. „Obrazovanje treba da prenosi znanje i vaspitne vrednosti, a ne da postane sredstvo političke borbe. Učenici ne bi trebalo da upravljaju školom“, naglašava Avramović. On se pita koji su ciljevi blokada i šta se time želi postići.
Matić objašnjava da su učenici svesni svojih postupaka i da su njihovi zahtevi rezultat dugotrajne borbe za kvalitetnije obrazovanje. „Oni su podržali studente koji su blokirali fakultete, jer su i sami budući studenti“, dodaje Matić. Avramović, međutim, ističe da postoji proceduralni okvir koji treba poštovati kada se suočavaju sa problemima unutar škole.
U međuvremenu, deo srednjoškolaca širom Srbije pokazuje solidarnost sa beogradskim učenicima. Tokom protekle nedelje, organizovan je jednodnevni bojkot nastave u Novom Sadu i Nišu u znak podrške učenicima koji štrajkuju glađu. Matić napominje da će izostanci učenika zbog blokade biti opravdani, dok Avramović upozorava na moguće dugoročne posledice takvih akcija na mlade generacije.
Avramović smatra da obrazovni sistem mora ostati stabilan kako bi se obezbedila kvalitetna znanja i međuljudski odnosi. „Ako se sistem poremeti, nećemo dobiti kvalitetne kadrove i znanja koja su nam potrebna“, upozorava on.
Učenici imaju pravo da reaguju na probleme unutar škole, ali Avramović naglašava da ne bi trebalo da određuju ko će biti direktor. „Učenici treba da idu u školu, a direktori treba da upravljaju školom. Međutim, ako su učenici suočeni s problemima, kao što su nedostatak časova ili nastavnika, imaju pravo da izraze svoje nezadovoljstvo“, zaključuje on.
Kao što se može videti, situacija u obrazovnom sistemu Srbije je složena i zahteva pažnju i diskusiju svih aktera. Pitanje kako dalje delovati i ko treba da preuzme odgovornost za rešenje trenutnih problema ostaje otvoreno, a i dalje se očekuju reakcije ministarstva i drugih institucija.
