Iako je jod jedan od ključnih minerala za pravilno funkcionisanje organizma, danas se često zapostavlja kao nutrijent. U Evropi ne postoje objedinjeni podaci o unosu joda, što dovodi do zabrinutosti stručnjaka koji upozoravaju da se posledice ovog "tihog deficita" možda tek počinju otkrivati.
Prof. dr Henri Volcke sa Medicinskog fakulteta u Greifsvaldu ističe da bi poboljšan unos joda mogao učiniti Evropu "pametnijom". Ova tvrdnja se zasniva na činjenici da jod direktno utiče na rad štitne žlezde i razvoj mozga, kako kod dece, tako i kod odraslih.
Jod je esencijalni mineral, jednako važan kao gvožđe, magnezijum ili cink. Telo ga ne može samo proizvesti, stoga se mora unositi kroz ishranu. Bez dovoljno joda, štitna žlezda ne može da proizvodi hormone T3 i T4, koji su ključni za regulisanje metabolizma, telesne težine, energije i mentalnih funkcija.
Nedostatak joda može izazvati različite simptome, a neki od najčešćih uključuju:
- Uvećana štitna žlezda (gušavost): Kada nivo joda opadne, štitna žlezda se povećava kako bi nadomestila manjak ovog minerala.
- Nizak nivo hormona štitne žlezde: Hormoni T3 i T4 nastaju zahvaljujući jodu. Njihov pad može dovesti do usporenog metabolizma i različitih zdravstvenih problema.
- Gomilanje kilograma i teže mršavljenje: Usporavanje metabolizma otežava sagorevanje masti, čak i uz pravilnu ishranu.
- Hronični umor i slabost: Nedostatak hormona izaziva smanjenje nivoa energije.
- Slabija koncentracija, pamćenje i poremećaji raspoloženja: Nizak nivo hormona utiče na neurotransmitere odgovorne za raspoloženje i kognitivne funkcije, što može dovesti do anksioznosti i depresije.
Kako bi se obezbedio dovoljan unos joda, važno je pravilo birati namirnice koje su bogate ovim mineralom. Najbolji izvori joda uključuju morsku ribu, alge, škampe i druge morske plodove. Redovno konzumiranje ovih namirnica može pomoći u održavanju optimalnog nivoa joda u organizmu i prevenciji potencijalnih zdravstvenih problema.
Stručnjaci naglašavaju da je svest o važnosti joda i njegovom unosu ključna za zdravlje populacije. S obzirom na to da se jod često zanemaruje, potrebno je raditi na podizanju svesti i edukaciji o važnosti ovog minerala.
U svetu gde se sve više pažnje posvećuje zdravlju i ishrani, jod ne bi trebao biti zapostavljen. Njegov značaj u svakodnevnoj ishrani ne može se dovoljno naglasiti, a pravilna edukacija i dostupnost jodiranih namirnica mogu značajno doprineti boljem zdravlju i kvalitetu života.
Potrebno je da se društvo, zdravstveni radnici i institucije angažuju kako bi se osiguralo da svi imaju pristup adekvatnoj ishrani koja uključuje jod. Samo tako će se moći smanjiti rizici povezani sa nedostatkom ovog esencijalnog minerala i unaprediti opšte zdravstveno stanje populacije.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je da se jod ne zanemaruje u ishrani, jer njegova uloga u zdravlju organizma ne može biti podcenjena. S obzirom na sve veće izazove u ishrani i zdravlju, jod bi trebao biti u fokusu zdravstvenih politika i obrazovanja. U budućnosti, jod bi mogao igrati ključnu ulogu u prevenciji raznih bolesti i poboljšanju opšteg zdravlja populacije.
